Uspostavljena spirala razvoja grada

Sve što je grad uradio u periodu od 2000. do 2006. godine ima krajnje ishodište u uspostavljenoj spirali ulaganja u infrastrukturu, privlačenja novih investicija i otvaranja novih radnih mesta, rekao je Nenad Bogdanović, gradonačelnik Beograda, na današnjoj prezentaciji u Starom dvoru. Ovo je trend koji ćemo i dalje podsticati, a to je i jedini način na koji grad treba i mora da se razvija, rekao je Bogdanović.

Sumirajući rezultate proteklih šest godina, gradonačelnik je uporedio stanje privrede 2000. godine sa današnjim.

– Industrijski kompleks je do 2000. godine skoro potpuno nestao. Formalno je bilo 484.000 zaposlenih, a prosečna plata u javnim i komunalnim preduzećima grada, koja su takođe bila uništena 40 evra. Danas u Beogradu ima 645.000 zaposlenih, a prosečna plata je 363 evra, dok je u gradskim javnim komunalnim preduzećima plata 383 evra i ona se isplaćuje redovno. Budžet grada je sa 4,82 milijarde dinara, koliko je bio 2000. godine, računajući i tadašnju taksu od tri odsto, dostigao iznos od 44,8 milijardi u 2006. godini. Pri tome, izvorni prihodi porasli su sa 1,43 milijarde na 16,1 milijardu dinara u prošloj godini – rekao je Bogdanović.

Bogdanović je naglasio značaj usvajanja Generalnog urbanističkog plana i rekao da je u periodu od 2000. do 2006. godine usvojeno 112 detaljnih regulacionih planova i da je u toku izrada 40 planova detaljne regulacije.

Da bi došlo do ulaganja u Beograd, morala je da se uredi i izgradi nova infrastruktura. Rekonstruisano je 1.826 ulica u dužini od 1.890 kilometara. Zamenom stare i dogradnjom nove vodovodne ulične mreže, ceo sistem doveden je u veoma dobro stanje, a u međuvremenu i Barajevo je postalo deo gradskog vodovoda.

– Sa novom fabrikom vode, prstenom koji se gradi i rezervoarima za skladištenje, sledećih 50 do 70 godina imaćemo obezbeđeno vodosnabdevanje bez bilo kakvih problema, a sa pravcem prema Mladenovcu proširićemo sistem i na taj deo Beograda. U sistemu kanalizacije radimo magistralnu infrastrukturu, ali ozbiljnog rešenja nema dok ne uvedemo privatni sektor jer se radi o veoma skupom sistemu – naglasio je Bogdanović.

Govoreći o javnom prevozu gradonačelnik je rekao da je obnovljen vozni park i da je prosečna starost autobusa 4,9 godina. On je dodao da pored niskih cena prevoza što ima i socijalnu komponentu, grad nastoji da motiviše ljude da što više koriste javni prevoz. Prosečna cena jedne vožnje u 2006. u sistemu JGP iznosila je 12,50 dinara, koristi ga 65 odsto Beograđana: đaci, starije osobe, studenti i zaposleni, a osobe starije od 70 godina voze se besplatno.

– Daljinski sistem grejanja je od sistema na koji su se građani najviše žalili već šestu godinu jedan od najpouzdanijih. Ugašeno je oko 70 individualnih i blokovskih kotlarnica, a dve najveće, kod Mašinskog fakulteta i Kliničkog centra, upravo gase se. Sledeće godine biće ugašena i ona u GSP-u, čime doprinosimo zdravijoj životnoj sredini – naglasio je gradonačelnik.

Bogdanović je kazao da je u okviru projekta „Popravimo zajedno” do sada sanirano 370 objekata i 140 pod zaštitom države. Završena je rekonstrukcija 12 velikih gradskih parkova, a osim u Zemunu i Obrenovcu izgradiće se još 15 parkova u drugim opštinama.

– Program izgradnje 1000 socijalno neprofitnih stanova je pri kraju. Direkcija za gradsko građevinsko zemljište izradila 740 stanova za raseljavanje, a Azbestno naselje se ruši čime će konačno biti rešen jedan stari problem – rekao je Bogdanović, izrazivši nadu da će nova vlada takođe početi da se bavi ovim pitanjem na način na koji to čini grad Beograd.

U prethodnih šest godina pored velikog broja uređenih pozorišta i drugih institucija kulture grad je posebnu pažnju posvetio i finansiranju kulturnih programa. Formirani su fondovi za mlade muzičke umetnike, otkup knjiga, kapitalne izdavačke projekte, otkup dela likovne i primenjene umetnosti, produkciju i postprodukciju dokumentarnog i igranog filma. Finansijska podrška pruža se i u radu 100-120 nevladinih organizacija, udruženja, asocijacija i privatnih ustanova.

U ovom periodu sagrađeno je i pet novih škola (Sopot, Bežanijska kosa, Medaković 3, Obrenovac, Lazarevac) sa preko 15.000 kvadrata. Fasadna stolarija zamenjena je u preko 250 objekata. Na daljinski sistem grejanja priključeno je više od 60 školskih objekata i ugašeno isto toliko kotlarnica, rekonstruisano skoro 100 krovova, kompletno sanirani sanitarni čvorovi u 250 škola, zamenjene elektroinstalacije u više od 100 škola. Nameštaj je zamenjen u preko 120 škola, a za osnovne i srednje škole nabavljeno oko 2.100 računara. Naš cilj je, rekao je Bogdanović, da sve škole u Beogradu za par godina dostignu evropski standard.

Odobrene su stipendije za najtalentovanije učenike srednjih škola (90), studente (192) i studente sa invaliditetom (85), kao i stipendije za 168 deteta bez roditeljskog staranja.
Bogdanović je kao izuzetno važno naglasio da su za socijalnu zaštitu izdvajanja iz budžeta sa 12 miliona dinara u 2000. godini povećana sto puta – 1,227 milijardi dinara u 2006. godini. Pravo na svakodnevni besplatni obrok preko mreže narodnih kuhinja na teritoriji Beograda u 2006. godini koristilo je 6.033 korisnika socijalne pomoći, i za to je izdvojeno 185 miliona dinara na godišnjem nivou. Popust na uplatnice „Infostana” u iznosu od 10 do 50 odsto koristilo je više od 60.000 porodica.

U prethodnom periodu izgrađena su tri vrtića u Resniku, na Bežanijskoj kosi i u Mirijevu i adaptirana je mesna zajednica u Kovačevcu u opštini Mladenovac.

– Posle 15 godina završena je Beogradska arena, a o Adi Ciganliji ne treba trošiti mnogo reči, jer ko god je bio tamo mogao je da vidi da se radi o izuzetno uređenom prostoru. Uložili smo mnogo u sportske centre, a grad, primera radi, svake godine u halu „Pionir” ulaže oko milion evra – rekao je Nenad Bogdanović.

Bogdanović je rekao da je Beograd razvijeno poljoprivredno područje i da je  perspektiva grada i u snažnom razvoju prehrambene industrije. To je razlog što se iz budžeta grada izdvajaju sredstva za kreditiranje individualne poljoprivredne proizvodnje za koju je prošle godine odobreno 220 miliona dinara.

– Sve što radimo ima za cilj da se spirala „infrastruktura–investicije–nova radna mesta” nastavi, čime ćemo doći do prosečne plate od 600 evra i 800.000 zaposlenih. U takvom gradu mnogo ljudi će voleti da živi, u Beogradu će se to desiti, a voleo bih da se to desi i u Srbiji, kako je hteo i prvi demokratski premijer Zoran Đinđić – zaključio je Bogdanović.