Plaćanje grejanja po utrošku

Žitelji Novog Beograda i Zemuna od naredne sezone grejanje više neće plaćati po kvadratnom metru stana, već će njihov račun zavisiti od utrošenih kilovat časova.  Model plaćanja po stvarnom utrošku toplotne energije omogućen je pošto je modernizovano oko 1.200 podstanica na grejnom području toplane „Novi Beograd”. Krajem 2008. godine ovakav sistem naplate primenjivaće se i na grejnim područjima „Dunav”, „Voždovac” i „Konjarnik”, a 2009. godine i na grejnom području „Cerak”.

–  U prvoj fazi broj utrošenih kilovat časova po zgradi biće podeljen sa brojem stanova, a potom sa kvadratnim metrima svakog stana. U drugoj fazi vlasnici stanova će moći da kupe termostatski ventil i delitelj toplote i da na taj način sami regulišu temperaturu u stanovima, što praktično znači da će lično uticati na  visinu svog računa za grejanje – rekao je Petar Vasiljević, pomoćnik direktora „Beogradskih elektrana”.

U ovom trenutku komplet termostatskih ventila, delitelja toplote i pumpe sa promenjivim protokom košta oko 190 evra. U „Beogradskim elektranama” ističu da ih moraju kupiti svi vlasnici jedne zgrade, ali da će biti omogućena kupovina na rate. Ovakav način zagrevanja stanova omogućava uštedu od oko 15 odsto godišnje, što znači da će investcija isplatiti za tri do četiri godine. Prosečno domaćinstvo u Beogradu za grejanje godišnje izdvaja oko 31.000 dinara.

– Da bi uopšte ovakav način naplate grejanja bio moguć Skupština grada treba da usvoji novu Odluku o isporuci toplotne energije, novi tarifni sistem i da se uskladi cena kilovat časa sa cenom grejanja po kvadratu. Prema sadašnjoj računici cena kilovat časa treba da se poveća sa 1,4 dinara na 2,4 dinara. Bez ovih dokumenata prelazak naplate po utrošku bio bi kontraproduktivan – rekao je Vladan Marković, direktor „Beogradskih elektrana”.

U proteklih tri godine jedan pilot projekat sa deliteljima toplote sproveden je u Bulevaru AVNOJA 209-217. Ostvarena je ušteda od 15 odsto, a utrošak kilovat časova energije po kvadratu spao je na evropski prosek.  U Beogradu se inače troši oko 145 kilovat časova po kvadratnom metru stana, a u Evropi je utrošak oko 100 kilovata.

Zahvaljujući donaciji nemačke vlade u jednoj od novobeogradskih zgrada kompletno je zamenjena stolarija, što je dovelo do uštede energije  od čak 30 odsto. Kada bi se novi način naplate primenio u svim beogradskim stanovima godišnje bi se uštedelo čak 90.000 tona mazuta, od ukupno 300.000 tona koliko se sada troši.