Zamah investiranja u Beogradu

U Beogradu je u proteklih šest godina potpuno promenjena privredna struktura i postignut ogroman zamah u investiranju, rekao je gradonačelnik Nenad Bogdanović na savetovanju o trgovini nekretninama u Jugoistočnoj Evropi, održanom danas u hotelu „Hajat”. Da se u narednom periodu izgradi sve što je Beogradu neophodno, treba šest do osam milijardi evra, a gradski budžet iznosi tek 550 miliona evra, od čega se polovina novca troši na nešto što nisu investicije. To je moguće postići samo ako se u naš grad privuku investitori.

– Za izgradnju infrastrukture 2000. godine smo imali deset miliona evra, a ove godine ćemo za to imati 140 miliona evra od uređivanja građevinskog zemljišta. Ovim sredstvima već možemo da preduzmemo ozbiljne zahvate, ali moramo da rešimo i izvesne probleme vezane za ovu oblast. Osnovna teškoća za investitore je što privatnici koji poseduju građevinsko zemljište nemaju interes da zidaju onda kada treba društvu, već čekaju najpovoljniju cenu za zemljište. Zato u Beogradu i ima 340 nezavršenih objekata – rekao je Bogdanović.

Dramatične promene desile su se pogotovu u gradnji tržnih centara i poslovnog prostora, ali ovim tempom ne ide i izgradnja stanova. Nije moguće iz faze izgradnje državnih stanova direktno preći u tržišnu stambenu izgradnju, jer srednja klasa Beograđana nema para za kupovinu ovih stanova. Sada su stanovi skupi jer ih na tržištu ima malo, pa privatnici mogu za njih da traže koliko hoće. Zato država i lokalna samouprava moraju da grade stanove uporedo sa privatnim graditeljima i tako utiču na njihovu cenu, rekao je Bogdanović.

Da se sve ovo postigne, moraju da se ostvare veliki infrastrukturni zahvati, prvo u saobraćaju – izgradnja mosta preko Save, završetak unutrašnjeg magistralnog prstena i prve linije lakog metroa, kao i u oblasti prečišćavanja otpadnih voda, u kojoj će biti uveden privatni sektor.

Ova ulaganja u infrastrukturu neophodna su da bi se zadovoljile sve ambicije investitora da izgrade nekretnine u Beogradu. Za naš grad nekretnine su od izuzetnog značaja jer su uslov budućeg razvoja i otvaranja novih radnih mesta.

– Radi veće efiksanosti u izgradnji nekretnina u Beogradu radimo na izmeni Generalnog plana koji je donet 2003. godine. Nova strategija se svodi na to da se investitorima više ne može dodeliti zemljište koje nije infrastrukturno opremljeno. Lokacija ubuduće mora da bude spremna za izgradnju onog trenutka kada je investitor dobije na tenderu. Ona ne može više da funkcioniše bez obezbeđenja parking mesta i dobrog javnog saobraćaja – rekao je Đorđe Bobić, glavni arhitekta grada.

Prema njegovom mišljenju, u viziji grada u budućnosti sve se više govori o takozvanom trećem Beogradu. Naime, stari deo grada koji je izgrađen pre Drugog svetskog rata,  zaokružena je urbana struktura. Novi Beograd, koji se veoma snažno razvijao u poslednje vreme, za dve do tri godine će biti isto tako do kraja izgrađen.

– Ideja o Beogradu na drugoj strani Dunava je nešto što postaje sve opipljivije i ostvarljivije.  Sve su zanimljivije i obale Save i Dunava, a reč je o 480 hektara gradskog prostora od Marine Dorćol do Ade Huje. Na ovom prostoru može se izgraditi preko 700.000 kvadrata stambenog i poslovnog prostora i to je jedna kapitalna gradska investicija – kaže Bobić. 

U toku je izrada plana za taj prostor, a njegova realizacija će početi 2008. godine. Za izgradnju stambenih i poslovnih objekata interesantan je i prostor Savskog amfiteatra, koji je vezan za regulaciju odnosa sa železnicom.