Unapređuje se položaj mladih bez kvalifikacija

Mlade ljude bez kvalifikacija grad mora da vrati učenju tako što će im ponuditi niz programa za sticanje osnovnog obrazovanja i stručno osposobljavanje, rečeno je na današnjoj konferenciji za novinare u Starom dvoru. Na taj način će se sprečiti njihova socijalna izolacija i marginalizovanje, a oni će dobiti novu šansu na tržištu rada. Zbog toga je gradonačelnik Beograda formirao Savet za unapređenje položaja mladih bez kvalifikacija, čiji je zadatak da inicira aktivnosti na rešavanju ovog problema i koordinira rad sa odgovarajućim institucijama i službama kako bi se unapredili obrazovanje i obuka, informisanje i mobilnost mladih u skladu sa potrebama tržišta rada u Beogradu i povećala zaposlenost.

– Podaci pokazuju da mladih bez posla u Srbiji ima dvostruko više nego u drugim zemljama Evrope. Oni na prvo zaposlenje prosečno čekaju duže od dve godine, poneki i 10 godina, a 70 odsto njih nema radno iskustvo. Danas u Beogradu ima oko 35.000 mladih bez kvalifikacija i sa srednjom školom, a našim programima biće obuhvaćen veliki broj njih, čak jedna trećina. Ovo je strateški problem Beograda koji ćemo uz sva moguća sredstva rešavati narednih nekoliko godina – rekla je zamenik gradskog sekretara za obrazovanje i predsednik Saveta Vesna Mirović-Pjevač.

Šef Katedre za pedagogiju i andragogiju Filozofskog fakulteta i član Saveta Šefika Alibabić rekla je da će programi biti uobličavani u saradnji sa poslodavcima, što će mladima koji ih budu pohađali olakšati pronalaženje posla. Direktor Narodnog univerziteta „Božidar Adžija” i član Saveta Zoran Milanović rekao je da će se posebna pažnja obratiti na sprečavanje mladih da napuštaju školu i vraćanje onih koji su to već uradili u obrazovne tokove, da ne bi bili neidentifikovani i izgubljeni.

Savet za unapređenje položaja mladih bez kvalifikacija formirao je sedam radnih grupa, a jedna od njih će sačiniti bazu podataka koja će biti detaljno analizirana. Grad će pokrenuti i inicijativu da se u školskim programima redukuje teorijsko znanje, koje je neprimenljivo u praksi i učenicima uglavnom nezanimljivo, a poveća usvajanje praktičnih znanja.

Na teritoriji Beograda oko tri odsto učenika se nakon završene osnovne ne upisuje u srednju školu, a 11 odsto učenika upisanih u srednje škole prekida školovanje i ostaje bez kvalifikacije. U obrazovnoj strukturi građana dominantno je srednje obrazovanje, koje ima 50,7 odsto stanovništva. Na području Beograda 1.000 lica mlađih od 20 godina je nepismeno, a od mladih između 20 i 24 godine (ukupan broj 112.432) bez kvalifikacije je oko 35.000 – osnovnu školu je završilo 9.363, a 25.606 gimnaziju i nema druge kvalifikacije.

Nacionalnoj službi za zapošljavanje, uz saglasnost roditelja, prijavljeno je 606 dece uzrasta od 15 do 18 godina sa završenom osnovnom školom i više od 4.000 mladih od 19 do 25 godina takođe samo sa završenom osnovnom školom.