Stepen zagađenosti vazduha kontroliše se na 22 merna mesta

Grad Beograd će nastaviti projekat monitoringa kvaliteta činilaca životne sredine vazduha, vode i zemljišta, rekao je na današnjoj konferenciji za novinare u zgradi Gradske uprave Branislav Božović, gradski sekretar za zaštitu životne sredine.

On je naglasio da grad sa izuzetno velikom pažnjom prati kvalitet životne sredine kao osnove za sagledavanje problema, preduzimajući mere na sanaciji i unapređenju kvaliteta životne sredine, a time i zdravlja građana. Zato su u ovaj projekat uključeni najeminentniji stručnjaci i institucije Beograda, koji se bave ovom problematikom.

Stručnjaci Gradskog zavoda za javno zdravlje i ove godine biće zaduženi za sistematsko praćenje kvaliteta vazduha iz stacioniranih izvora, površinskih voda (naročito Savskog jezera, kupališta „Lido”, kao i podavalskih akumulacija), voda sa javnih izvora, zagađenosti zemljišta i nivoa buke u gradu. Zagađenost vazduha, koja je posledica sve većeg broja automobila na ulicama, i dalje će meriti nadležni iz Instituta za zdravstvenu zaštitu Srbije „Dr Milan Jovanović Batut”, a kontrola nivoa radioaktivnosti u vazduhu i zemljištu poverena je Institutu za medicinu rada i radiološku zaštitu „Dr Dragomir Karajović”.

Stepen zagađenosti vazduha poreklom od stacionarnih izvora  kontroliše se na 22 merna mesta, a poreklom od saobraćaja na dvanaest najprometnijih raskrsnica u gradu, dok je posebna pažnja usmerena na centar grada i raskrsnice: kod Skupštine i Bulevara despota Stefana i Cvijićeve, gde se najviše koncentrišu izduvni gasovi i gde je zagađenost najviša.

Kada je reč o štetnim gasovima prouzrokovanim lošim sagorevanjem goriva u automobilima, Vojislava Dudić iz Instituta „Dr Milan Jovanović Batut” napomenula je da je najugroženije područje – centar grada. Mnoge od ovih materija (ugljen-monoksid, sumpor-dioksid, ugljovodonik, olovo i drugi) mogu, u prekomernoj dozi, da izazovu neurološke i kardiovaskularne smetnje kod ljudi.

Redovno će se i dalje kontrolisati kvalitet površinskih voda Save, Dunava, Kolubare i kanala Galovica, kao i još četrnaest rečica na teritoriji grada. Najviše pažnje će se ipak pokloniti onim područjima koja svojim izvorištima snabdevaju Beograđane pijaćom vodom.

Kontrolu populacije štetnih organizama  u 2007. godini obaviće Zavod za biocide i medicinsku ekologiju, Institut za pesticide i zaštitu životne sredine, kao i Poljoprivredni fakultet.

Program kontrole populacije komaraca obuhvata primenu hemijskih i bioloških preparata. Njihovom primenom suzbijaće se larve, odrasle forme komaraca i kućne forme komaraca. Larve komaraca suzbijaće se na oko 20.000 hektara, dok će se suzbijanje odraslih formi komaraca obavljati na deset gradskih opština i na delovima teritorije Obrenovac i Grocka. Njihovo suzbijanje iz vazduha i uređajima sa zemlje vršiće se na ukupnoj površini od oko 55.000 hektara, dok će se suzbijanje kućnih formi komaraca vršiti u 3.500 stambenih ulaza.

Ove godine će se prvi put vršiti i suzbijanje buva u podrumskim prostorijama u oko 1.200 ulaza u gradu, a suzbijanje krpelja na površini od oko 7.500 hektara. Program suzbijanja glodara u ovoj godini obuhvata sistematsku deratizaciju oko 500.000 stanova, oko 275 hektara nehigijenskih naselja i oko 200 hektara potpuno neuređenih slobodnih površina.

Zamenik sekretara Sekretarijata za zaštitu životne sredine dr Elizabet Paunović  rekla je da se redovno sakupljaju statistički podaci o uticaju loše životne sredine na zdravlje građana. Analizirajući ispitivanja iz prošle godine, naglasila je ona, došlo se do podatka da su deca najviše obolevala od bolesti respiratornih organa, usled zagađenja vazduha, dok je ozon uticao na češću pojavu kardiovaskularnih bolesti kod odraslih osoba.