Za uništavanje ambrozije dodatnih pet miliona dinara

Za uništavanje ambrozije sa površina koje nisu u isključivoj nadležnosti gradskih službi iz gradskog budžeta ove godine biće izdvojeno oko pet miliona dinara, rekla je Elizabet Paunović, zamenik gradskog sekretara za zaštitu životne sredine na današnjoj konferenciji za novinare u Starom dvoru. Poslednja istraživanja su utvrdila da ova alergena biljka najčešće raste na zapuštenim građevinskim parcelama i tzv. ničijoj zemlji duž autoputa i drugih saobraćajnica.

– Primećeno je da na površinama koje „Zelenilo-Beograd” redovno održava ambrozije ima znatno manje. Zbog toga će ovo preduzeće iz gradske kase dobiti dodatna sredstva za uništavanje ove biljke i sa drugih površina – objasnila je Elizabet Paunović.

Alergija na ambroziju manifestuje se kroz upalu očiju, kijavicu, curenje nosa, otok očnih kapaka, otežano disanje, a u težim slučajevima i kao astma i gušenje. Polen ambrozije najopasniji je ujutru, a najmanje koncentracija ovih alergenih supstanci beleži se posle kiše.

Elizabet Paunović  apelovala je na vlasnike građevinskih parcela i drugog zemljišta da redovno uništavaju ambroziju. U suprotnom inspektori fitosanitarne inspekcije protiv njih će pokrenuti prekršajne postupke. Ova biljka se može suzbijati košenjem, čupanjem iz korena ili tretiranjem nekim hemijskim sredstvom, najbolje glicin metil fosfatom. Pojavu ambrozije građani mogu da prijave na telefon Beokom servisa 3246-796, a samo tokom prošle godine prijavljeno je oko hiljadu ovakvih slučajeva.  Ovaj sekretarijat i Beokom servis štampali su i prospekte sa osnovnim informacijama o ambroziji.

Profesor Vaskrsija Janjić objasnio je da postoji ukupno 49 vrsta ambrozije, od kojih su njih pet opasne po zdravlje. Ova biljka poreklom je iz Amerike, a u Evropi je prvi put pronađena 1863. godine u Nemačkoj. U Beogradu je prvi put primećena 1988. godine i to u Zemunu.

– Ambrozija je jednogodišnja biljka koja se vrlo lako razmnožava. Kako je  jedan alergeni polen veličine pedesetog dela milimetra, bez problema se kreće i širi na ogromnom prostoru.

Najugroženiji delovi Beograda trenutno su Novi Beograd, Zemun i Borča. Zbog povećanog  aerozagađenja osobe koje žive u gradu mnogo više su ugrožene od onih koje žive na selu – objasnio je profesor Janjić.

Sekretarijat za zaštitu životne sredine sutra će u zgradi Gradske uprave na Trgu Nikole Pašića 6 održati seminar za komunalne i sanitarne inspektore i radnika „Zelenilo-Beograd” na kome će se oni bliže upoznati sa osobinama ambrozije.