Predstavljen rad Savetovališta za prevenciju alkoholizma

U Institutu za mentalno zdravlje danas je predstavljen rad Savetovališta za alkoholizam u Paunovoj 2 na Banjici. Savetovalište je do sada radilo sa 123 klijenta, a Sekretarijat za zdravstvo podržao je ovaj program sa 2,3 miliona dinara.

– Grad je u 2007. godini kao prioritetne prepoznao programe usmerene prema našim mlađim sugrađanima, a jedan od četiri velika projekta je prevencija zloupotrebe alkohola među mladima. U okviru ovog projekta otvoreno je savetovalište u Institutu za mentalno zdravlje, a u planu je osnivanje mreže savetodavnih centara za alkoholizam na lokalnom nivou, odnosno u svim beogradskim opštinama i mesnim zajednicama. Za realizaciju ovih projekata predviđena su sredstva u budžetu za iduću godinu, a poseban akcenat ćemo staviti na prevenciju zloupotrebe kocke i interneta – rekla je dr Zlata Baljošević, pomoćnik gradskog sekretara za zdravstvo.

Neuropsihijatri, specijalni pedagozi, medicinski saradnici i više medicinske sestre u Savetovalištu rade svakog radnog dana od 16 do 20 časova. U perspektivi je održavanje tribina i radionica na teritoriji opština Rakovica, Čukarica i Vračar, kao i povezivanje sa savetima roditelja osnovnih i srednjih škola. Saradnja će biti ostvarena i sa medijskim kućama, kako bi informacije o radu Savetovališta i daljem širenju mreže savetodavnih centara bile široko dostupne javnosti, rekla je Danica Bošković-Đukić, specijalni pedagog.

Osobe koje pružaju pomoć u Savetovalištu za alkoholizam su stručnjaci različitih profila, posebno edukovani za savetodavno-edukativni rad sa pojedincem, porodicom i porodično-socijalnom mrežom na ranom prepoznavanju alkoholizma i rizika za njegovo nastajanje, kao i dalje upućivanje na eventualni tretman.

–U Savetovalištu se alkoholizam ne leči i ne dijagnostikuje, jer se te procedure obavljaju u dispanzerskim i kliničkim odeljenjima za lečenje alkoholizma, već se članovima porodice osobe zavisne od alkohola daju saveti kako da je navedu da se uključi u program lečenja – rekla je dr Vera Trbić, neuropsihijatar Instituta za mentalno zdravlje.

Stručni savet mogu da dobiju svi Beograđani, bez obzira na polnu, starosnu ili obrazovnu karakteristiku. Usluga je potpuno besplatna, a osoba koja dolazi na savetovanje ne mora sa sobom da ponese ni ličnu kartu ni zdravstvenu knjižicu. O svakom dolasku i seansi se vodi poseban protokol, a seanse se održavaju dogod stručnjaci u saradnji sa porodicom ne uspeju da nagovore ovisnika o alkoholu da se podvrgne lečenju.

Na globalnom nivou alkoholizam ostavlja mnogo više žrtava nego zloupotreba psihoaktivnih supstanci, a procene evropskih zdravstvenih institucija govore da ovisnika o alkoholu ima 3 – 5 odsto u odnosu na čitavu populaciju, dok među muškarcima ima čak 15 odsto alkoholičara. Najveći je problem što je alkohol sve manje socijalno vidljiv, pa je i klinička slika alkoholizma znatno ozbiljnija nego što se na prvi pogled čini. Zato je prevashodni zadatak stručnjaka okupljenih oko Savetovališta upravo da se alkoholizam što ranije uoči i da se osoba zavisna o akoholu što pre uputi na lečenje, rekao je neuropsihijatar dr Petar Nastasić, načelnik Klinike za bolesti zavisnosti.

Lečenje alkoholičara traje najmanje godinu dana, a uspešno se izleči 70 do 80 odsto onih pacijenata koji kroz čitav proces prođu sa svojom porodicom. Najveći je problem što veliki broj ovisnika odustane od lečenja još na njegovom početku, ali zato ohrabruje to što prvo lečenje daje najbolje rezultate. Od kolikog su socijalnog značaja prevencija i suzbijanje alkoholizma govori i podatak da uz jednog zavisnika pati još tri do pet osoba u njegovom okruženju.

Alkohol je „kućna droga”, lako dostupna mladima i oni je konzumiraju u svakom obliku i na svakom mestu. Danas je on manje popularan nego ranije, tako da je njegova opasnost pre svega u tome što velikom broju mladih ljudi alkohol predstavlja samo uvod u zloupotrebu psihoaktivnih supstanci, rekao je dr Petar Nastasić.

Podaci pokazuju da svaka četvrta porodica ima probleme koji su posledica upotrebe alkohola, kao i da se oko 25 odsto pacijenata u bolnicama leči od posledica nastalih zloupotrebom alkohola. Više od 40 odsto saobraćajnih nezgoda prouzrokovali su vozači pod dejstvom alkohola, a oni i češće podležu povredama. Osobe zavisne od alkohola 16 puta više od drugih umiru zbog padanja, oko 10 puta više prilikom požara ili su žrtve davljenja. Osobe pod dejstvom alkohola češće čine agresivne incidente, a posebno nasilje u kući i zlostavljanje dece.