Predstavljen projekat za zaštitu predela Beograda

U Starom dvoru danas je predstavljen projekat „Prostorne osnove za zaštitu predela očuvanih prirodno-istorijskih vrednosti na teritoriji Beograda. Projekat je finansirao Sekretarijat za zaštitu životne sredine, a realizovao Šumarski fakultet, Katedra za planiranje i projektovanje u pejzažnoj arhitekturi. Prezentaciji su prisustvovali Zoran Alimpić, v.d. gradonačelnika Beograda, Đorđe Bobić, glavni gradski arhitekta, Branislav Božović, gradski sekretar za zaštitu životne sredine, i Jasminka Cvejić, profesor na Šumarskom fakultetu.

 – Predstavljanje ove studije veoma je važno za grad jer nam omogućava da jasnije identifikujemo gradske predele koje treba da čuvamo za naše potomke. Ona je veoma važna i za buduće planiranje i projektovanje i poslužiće kao orijentir da sve što radimo ide u pravcu očuvanja prirodne okoline. Grad Beograd ovom studijom ide i ispred vremena jer je Evropska konvencija o zaštiti predela ratifikovana u Srbiji tek prošlog meseca, a mi već danas imamo dokument koji je sa njom u skladu. Nadam se da će za tim primerom poći i drugi – rekao je Zoran Alimpić.

 Glavni gradski arhitekta Đorđe Bobić rekao je da je studija stigla u pravo vreme, jer upozorava na prirodna bogatstva grada koja treba čuvati i koristiti na dobrobit svih. On je kazao da će sa studijom biti upoznati i odbornici Skupštine grada jer treba da je koriste i primenjuju svi koji u gradu imaju uticaj i odlučuju o planiranju i izgradnji.

 Branislav Božović, gradski sekretar za zaštitu životne sredine, naglasio je da je studija prvi dokument ove vrste koji se pojavio posle 30 godina. On je rekao da su sa sadržajem studije upoznati i učesnici Konferencije ministara životne sredine koja je održana u Beogradu i da je naišla na veoma dobar odziv kod inostranih stručnjaka iz ove oblasti.

 Predstavljajući projekat „Prostorne osnove za zaštitu predela očuvanih prirodno-istorijskih vrednosti na teritoriji Beograda”, Jasminka Cvejić, profesor na Šumarskom fakultetu, rekla je da je studijom klasifikovano 11 različitih predela, poput aluvijalnih zaravni, pobrđa, brdskih i planinskih predela, dunavskog priobalja i drugih predela. Ciljevi projekta su, pored njihove identifikacije, i analiza karakteristika, sila promena, očuvanje tipova i smernice za uređenje i obnovu degradiranih  predela. Prema njenim rečima, studija će se koristiti kao informaciona osnova za strategiju i politiku planiranja prostora, izradu procena uticaja planova i projekata na životnu sredinu, za upravljanje predelima i planiranje strategije urbane obnove.