Predstavljena prva faza Studije beogradskog priobalja

U Starom dvoru danas je predstavljena prva faza Studije beogradskog priobalja, koju je uradio tim Urbanističkog zavoda Beograda. Prezentaciji su prisustvovali Zoran Alimpić, vršilac dužnosti gradonačelnika Beograda, Đorđe Bobić, glavni arhitekta grada, direktor Urbanističkog zavoda Beograda Antonije Antić, kao i Veljko Dimitrijević, pomoćnik direktora Javnog vodoprivrednog preduzeća „Srbijavode”. – Obale Save i Dunava u delu koji pripada Beogradu duge su više od 200 kilometara. Priobalje Beograda je veliko blago i mi mnogo toga možemo da učinimo da iskoristimo te geografske prednosti. Pre toga, međutim, treba pametno i promišljeno da napravimo strategiju šta i kako možemo da uradimo da ne bismo nešto od tog blaga pokvarili – rekao je Alimpić. Prema njegovim rečima, prva faza studije pre svega utvrđuje šta sve obuhvata beogradsko priobalje, ali i sagledava kakve su sve prirodne, kulturne, istorijske, privredne i druge mogućnosti i aspekti beogradskog priobalja. Ona će biti osnova za dalje urbanističko planiranje novih i obnovu starih sadržaja, kao i za stratešku projekciju budućnosti Beograda, koja će ga maksimalno spustiti na obale i obezbediti mu da se u potpunosti iskoriste mogućnosti koje njegov geografski položaj pruža. Zato ova studija ima veliki značaj za Beograđane i Beograd i zato je Gradska uprava finansirala ovaj projekat. – Obale su fantastičan beogradski resurs i ova studija upravo ima zadatak da taj prostor artikuliše. Mnogo toga je rađeno na obalama i u daljoj i u bližoj prošlosti, veliki je broj planova i inicijativa, ali sada prvi put pokušavamo da sve to objedinimo. Tek sada pokušavamo da razumemo šta je od toga upotrebljivo, šta smo dobro uradili, a gde smo pogrešili. Upravo prva faza treba da pokaže vrednosti ovog prostora i predloži pravce razvoja – rekao je Bobić. Grad će sa ovim poslom nastaviti i on će rezultirati celovitim urbanističkim planom, koji će jasno definisati tehničke, vodoprivredne i uslove zaštite životne sredine, kao i način korišćenja prostora vrlo jasnim kriterijumima. Na taj način pripremiće se teren za sve buduće inicijative, a treba imati u vidu da priobalje postaje veoma interesantno i za investitore, ali i kao javni prostor. Ova studija treba Beogradu da omogući primenu pravila koja Evropa propisuje kada su u pitanju značajni vodni tokovi, a posebno Dunav. Ciljevi prve faze studije bili su i preciziranje granice uže i šire zone priobalja, utvrđivanje postojeće planske dokumentacije, prirodnih i stvorenih karakteristika, odnosa teritorije i akvatorije, sagledavanje ograničenja i potencijala prostora, identifikovanje kritičnih tačaka u prostoru koje ga degradiraju i onemogućavaju ili otežavaju korišćenje obala i akvatorije. – Studija o priobalju će biti osnova i za dalje planove u oblasti zaštite životne sredine. Grad već brine o zaštiti Ratnog ostrva kao oazi prirode u srcu grada, izvorištu Makiš i Adi Ciganliji, a razmatra i korišćenje obala Dunava za novu luku, sređuje Čukarički rukavac, Topčidersku reku i unutrašnje tokove Beograda, priprema uređenje Ade Huje i mnoge druge aktivnosti – rekao je Branislav Božović sekretar za zaštitu životne sredine. Prilikom izrade prve faze studije kao važni potencijali priobalja uočeni su prostrane, raznovrsne i vredne prirodne celine i veliko i značajno kulturno nasleđe grada, ali je zaključeno i da priobalje uglavnom nije adekvatno iskorišćeno. Rukovodilac autorskog tima Aleksandra Tilinger istakla je da je najlošije iskorišćeno priobalje u centralnoj gradskoj zoni. Beogradsko priobalje se u užoj zoni prostire na 5.590, a u široj na 16.950 hektara, dok akvatorija obuhvata 3.300 hektara.