Zoran Alimpić obišao bunar i objekat sa hidrogeotermalnim sistemom grejanja

Zoran Alimpić, v.d. gradonačelnika Beograda, obišao je danas istražno-eksploatacioni bunar i objekat sa hidrogeotermalnim sistemom grejanja u okviru toplane „Konjarnik”. Hidrogeološko-hidrogeotermalna istraživanja na području ove toplane trajala su od oktobra 2006. do oktobra 2007. godine, u okviru čega su izgrađeni bunar dubine 115 metara i objekat površine 220 kvadratnih metara u kom je instaliran niskotemperaturni sistem grejanja.

Izvedeni dugotrajni test crpenja iz bunara je pokazao da se iz njega može dobiti količina vode od oko 100 kubnih metara na dan, temperature od oko 19 stepeni Celzijusa. Nominalna raspoloživa energija ove vode je viša od 50 kilovata, što omogućava grejanje objekta od više stotina kvadratnih metara. U novoizgrađenom objektu u krugu toplane „Konjarnik” istaliran je sistem za zagrevanje i hlađenje prostorija, pri čemu se koristi zidno panelno grejanje u kombinaciji sa toplotnom pumpom. Toplotna snaga pumpe je 25 kilovata, a angažovana snaga sedam kilovata. Temperatura vode u panelima je 36 do 37 stepeni Celzijusa.

Ovakav način grejanja u odnosu na klasične sisteme (radijatorsko grejanje) štedi 30 odsto energije, a čak i do 75 odsto u kombinaciji sa toplotnom pumpom vezanom na bunar, kakav je primenjen u toplani „Konjarnik”.

– Premda je ovaj projekat naizgled mali u odnosu na obim posla „Beogradskih elektrana”, on je veoma značajan jer je to prvi put u Beogradu da se geotermalna energija koristi na ovakav način. Veoma je važno da koristimo naše obnovljive izvore energije, koji su ekološki čisti, trajni i ne moramo da ih uvozimo. Beograd raspolaže velikom količinom geološke tople vode koja može da bude iskorišćena i ovo je samo početak tog procesa – rekao je Alimpić.

Sva komunalna preduzeća i svi drugi koji nameravaju da koriste ovu tehnologiju mogu da računaju na finansijsku podršku grada, jer je interes i Beograda i Srbije da što pre počnu da se koriste obnovljivi izvori energije. Grad će finansirati i projekte koji se odnose na korišćenje sunčane energije i vetra, kao i poboljšanja izolacije zidova i prozora u zgradama, jer to pojeftinjuje grejanje i štedi energiju koja je sve skuplja. To je nešto u šta su svi moderni gradovi i države spremni da ulažu, rekao je Alimpić.

Toplane u Beogradu su do sada koristile isključivo fosilna goriva i obnovljivi izvori energije nisu bili zastupljeni. Potencijal korišćenja obnovljivih izvora energije kod nas je izuzetno veliki, jer se u sklopu daljinskog grejanja može koristiti solarna energija, geotermalna energija, spaljivanje biomase i smeća, otpadna toplota iz industrijskih procesa i energija dobijena iz kanalizacije. Primena obnovljivih izvora energije u sklopu postojećih ili novih toplana znatno doprinosi održivom razvoju – zavisnost od fosilnih goriva se smanjuje, dobija se ušteda emisije ugljen-dioksida, a usled toplifikacije dolazi do gašenja kotlarnica i boljeg kvaliteta vazduha u gradu.

Direktor JKP „Beogradske elektrane” Vladimir Marković najavio je i da će ovo preduzeće uskoro dobiti studiju izvodljivosti o postavljanju solarnih kolektora u toplani „Cerak”. Već je urađena studija izvodljivosti o izgradnji toplotnog izvora u Krnjači koji bi, kao pogonsko gorivo, koristio sojinu slamu, a u okviru toplane „Novi Beograd” gradi se nova upravna zgrada „Beogradskih elektrana” površine nekoliko hiljada kvadratnih metara, koja će biti grejana geotermalnom energijom. Korišćenje geotermalne energije uskoro će biti primenjeno i u hotelu „Ljig” (koji je u sastavu „Beogradskih elektrana”).