Poboljšan kvalitet životne sredine u Beogradu

U Starom dvoru danas je predstavljen godišnji izveštaj o stanju životne sredine u Beogradu. Publikaciju sa svim relevantnim podacima iz ove oblasti sačinili su stručnjaci Sekretarijata za zaštitu životne sredine, Gradskog zavoda za javno zdravlje i Regionalnog centra za životnu sredinu za centralnu i istočnu Evropu.

– U Nacrtu strategije razvoja Beograda zaštita životne sredine nalazi se u prvom poglavlju, i to je dovoljan dokaz koliko gradske vlasti brinu o ovoj oblasti. Svesni smo da bez očuvanja zdrave okoline ni drugi zacrtani prioriteti neće moći da budu ostvareni. Beograđani treba da znaju da nadležne službe svakodnevno prate nivo zagađenosti i buke u životnoj sredini i da smo u slučaju ekoloških incidenata spremni da brzo reagujemo – rekao je Zoran Alimpić, v.d. gradonačelnika Beograda.

Branislav Božović, sekretar za zaštitu životne sredine, istakao je da je u ovoj oblasti u Beogradu u poslednjih nekoliko godina napravljen značajan pomak.

– Uklanjanjem radioaktivnog otpada iz Onkološkog instituta i demontiranjem više od 280 radioaktivnih gromobrana, radioaktivnih elemenata u Beogradu sada ima manje nego ranije. Ostali su nam problemi zagađenja vazduha i buke, koji mahom potiču iz saobraćaja. Očekujemo da država brže reaguje donoseći propise koji će onemogućiti korišćenje starih automobila, stvaranje divljih deponija, ali i gradnju stanova od loših materijala – rekao je Božović.

Sekretarijat za zaštitu životne sredine ukloniće ove godine još oko 70 radioaktivnih gromobrana i proglasiti Košutnjak i Topčider za zaštićena prirodna dobra. Tokom prošle godine ovaj status dobili su Avala, Akademski i Pionirski park.

Predstavljajući rad „Upravljanje rizikom i odgovor na udes u Beogradu”, direktor Gradskog zavoda za javno zdravlje Slobodan Tomović rekao je da je tokom prethodnih pet godina u ekološkim incidentima poginulo petoro ljudi, a više do 70 je povređeno. Godišnje se u glavnom gradu dogodi od 5 do 10 hemijskih akcidenata. Opasne materije najčešće su nafta i njeni derivati, amonijak i kiseline i baze.

– U 62 odsto slučajeva uzrok nesreća je ljudski faktor, u 20 odsto krivac je zastarela oprema, dok  je 11 odsto incidenata izazvano greškom u projektovanju ili dizajnu. U Beogradu je problem i to što ne postoji postrojenje za uništavanje opasnog otpada, već se on samo skladišti i ponekad izvozi. Gradske službe, prvenstveno Centar za obaveštavanje, kao i Vatrogasna brigada MUP-a Srbije, Hitna pomoć, Mobilna ekotoksikološka ekipa i Centar za kontrolu trovanja spremni su da veoma brzo reaguju ali mislim da je neophodno da se na republičkom i gradskom nivou formiraju uprave za vanredne situacije – rekao je Slobodan Tomović.

Ekološki stručnjaci uskoro će izraditi „Mapu hazarda Beograda”, koja će sadržati sve potencijalno opasne izvore zagađenja.