Prikazani filmovi „Veliko ratno ostrvo” i „Skriveno blago”

Prikazivanjem filmova „Veliko ratno ostrvo” Marka Karadžića i „Skriveno blago” Nikole Lorencina danas je u Starom dvoru obeležen Svetski dan zaštite životne sredine. Projekcije filmova su organizovali Sekretarijat za zaštitu životne sredine i JKP „Zelenilo – Beograd”, a prisustvovali su v.d. gradonačelnika Beograda Zoran Alimpić, gradski sekretar za zaštitu životne sredine Branislav Božović, direktor JKP „Zelenilo – Beograd” Radovan Draškić i predstavnici institucija i udruženja građana koji se bave ovom oblašću.

Ovogodišnji slogan Dana zaštite životne sredine je „CO2 – promenimo lošu naviku”.

– Svi oni koji se brinu o zaštiti životne sredine zapravo spasavaju čitav svet jer njeno ugrožavanje ne zna za granice. Emisija ugljen-dioksida, koja je ovogodišnja tema Dana zaštite životne sredine, ugrožava čitavu planetu, pa je veoma važno da informišemo građane da svako od nas, štedljivo trošeći energiju, može da utiče na smanjenje emisije ugljen-dioksida kao jednog od najvećih problema koje svet danas ima. Snimanje ovakvih filmova je veoma važno upravo da bismo povećali svest građana kada je u pitanju zaštita životne sredine, budući da od uspeha ovog posla verovatno zavisi i sudbina budućih generacija – rekao je Alimpić.

Grad čini sve što je u njegovoj moći da očuva životnu sredinu i već osam godina otklanja posledice čovekovog nemara prema prirodi i podiže sistem njene zaštite. On danas može da se pohvali kapitalnim zahvatima u komunalnim službama, poput toplifikacije, uređenja kanalizacije, velikih akcija čišćenja, stalne kontrole i nadzora, upravljanja saobraćajem, masovnog uklanjanja radioaktivnih izvora zračenja, uređenja zelenih površina i pošumljavanja i mnogih drugih akcija.

– Grad je ušao u sistem planiranja i urbanog i privrednog razvoja, odavno zapuštenu komunalnu zoohigijenu vraća u red, kontroliše štetne organizme uz brigu o ekološkoj ravnoteži, sarađuje sa naučnim institutima i fakultetima. To je lep dokaz ozbiljnosti Gradske uprave u nameri da očuva životnu sredinu – rekao je Božović.

JKP „Zelenilo – Beograd” se svakodnevno brine o izgledu i očuvanju zelenih površina u Beogradu, ali i zajedno sa Republičkim zavodom za zaštitu prirode radi na tome da se veliki broj zelenih površina i predela stavi pod zaštitu države. U tom poslu se posebno ponosi Velikim ratnim ostrvom, za koje je postojalo mnogo projekata da se pretvori u veštačko ostrvo sa zabavnim sadržajima. Grad se opredelio za to da ga očuva u sadašnjem stanju, kao zaštićeno prirodno dobro i zelenu oazu u čijem središtu postoji jezero Galijaš. JKP „Zelenilo – Beograd” je uredilo ostrvo i obnovilo kanal koji u Galijaš dovodi vodu, tako da Ratno ostrvo sada živi tokom cele godine, rekao je Draškić.

Veliko ratno ostrvo je aprila 2005. godine Skupština grada proglasila prirodnim dobrom izuzetnih odlika i stavila ga pod zaštitu radi očuvanja živopisnih pejzažnih obeležja i nenarušenih staništa prirodnih retkosti, retkih i ugroženih ptica močvarica, kao i radi zaštite reprezentativne morfološke i geološke tvorevine – rečnog ostrva.

Površina Ratnog ostrva je 211 hektara, a u zaštićenom prirodnom dobru utvrđene su tri zone zaštite: zona zaštite prirode, koja ima karakter specijalnog rezervata prirode i obuhvata zonu priobalja ostrva, zona rekreacije, koja obuhvata unutrašnje delove ostrva i zona turizma, koja obuhvata plažu „Lido” sa planiranim proširenjem.

Dobro očuvana i raznovrsna močvarna vegetacija na Ratnom ostrvu uslovljava opstanak velikog broja ptica selica i stanarica. Na ovom području može se opaziti oko 200 raznih vrsta ptica, od kojih je veliki broj pod zaštitom međunarodnih konvencija o očuvanju. Bogatstvo dendro i vaskularne flore omogućava i bogatstvo ribljeg sveta u vodama Dunava, što je posebno značajno jer su neke od ovih vrsta riba bitne za ishranu i opstanak pojedinih zaštićenih vrsta ptica.

Veliko ratno ostrvo ima izuzetan položaj jer se sa njega pruža pogled na četiri prostorno-vremenske panorame: Novi Beograd, kao moderan grad, stari Zemun iz 18. i 19. veka, Kalemegdan iz doba srednjeg veka i Banat, kao netaknutu prirodu.

Posetioci će sa ovim prirodnim dobrom moći bolje da se upoznaju kada se izgradi vizitorski centar, koji će biti smešten u zapadnom delu kanala Galijaš. To će biti velika dvospratna sojenica od prirodnih materijala, uglavnom drveta. Na prvom nivou nalaziće se galerija na otvorenom, gde će školarci moći da uživaju učeći pod vedrim nebom. Pored galerije, u zatvorenom delu centra biće smeštena laboratorija i magacin, a spavaonica će biti unutar krova napravljenog od trske. Na objektu će se nalaziti toranj – osmatračnica, visok 20 metara, sa koga će se pružati pogled na kanal Galijaš i na još neotkrivene delove ostrva.

U planu je i organizovanje ekoloških kampova za studente i srednjoškolce.