Predstavljena Strategija razvoja trgovine u Beogradu

Strategija razvoja trgovine u Beogradu predstavljena je danas u Starom dvoru. O strategiji su govorili Zoran Alimpić, v.d. gradonačelnika Beograda, Jasenko Lazović, član Gradskog veća i profesor Stipe Lovreta, rukovodilac i redaktor projekta. Ovaj dokument je izradio stručni tim Ekonomskog fakulteta u Beogradu, a posao je finansirao Sekretarijat za privredu.

– Grad je pre nekoliko meseci javnosti predstavio nacrt Strategije razvoja Beograda, iz koje proizilaze i druge sektorske strategije, veoma važne za određivanje budućnosti našeg grada. Njih rade stručni timovi koje angažuje grad da bismo znali kakve odluke u narednim godinama treba da donose skupština grada i izvršna vlast u Beogradu. Pored Strategije razvoja trgovine urađena je i Strategija razvoja zdravstvene zaštite, a pripremaju se i strategije razvoja turizma, poljoprivrede i mnogih drugih oblasti. One će biti ponuđene sledećem sazivu Skupštine grada da ih razmotri i usvoji. Postojanje strateškog dokumenta u oblasti trgovine je izuzetno važno jer njena razvijenost produkuje razvijanje drugih delatnosti – rekao je Alimpić.

Strategija razvoja trgovine je nastala iz potrebe da se planski i ravnomerno razviju svi delovi Beograda i da naš grad postane konkurentan u oblasti trgovine ostalim evropskim i svetskim metropolama.

– Beograd je od 2000. godine promenio svoju privrednu fizionomiju i od grada sa snažno razvijenom industrijom, koja je devedesetih godina dovedena na rub propasti, prerastao u grad usluga. Trgovina Beograda je postala važan podsticajni element razvoja drugih oblasti i jedan od ključnih segmenata zapošljavanja i finansiranja gradskog budžeta, rekao je Lazović.

Profesor Stipe Lovreta je posebno naglasio da je trgovinski sektor u Beogradu u ekspanziji, što ga čini važnim centrom trgovine ne samo u Srbiji već i u čitavom regionu jugoistočne Evrope.

– Trgovina je vodeći sektor u privrednom razvoju grada, koji ulazi u ozbiljnu konkurentsku borbu sa drugim evropskim metropolama i ima naglašenu evropsku orijentaciju u izgradnji budućeg regionalnog centra jugoistočne Evrope, rekao je Lovreta.

Društveni proizvod trgovine iznosi oko 31 odsto ukupnog društvenog proizvoda Beograda. U trgovini je zaposleno blizu 100.000 ljudi, što je oko 17 odsto od ukupnog broja zaposlenih u našem gradu. Na početku 2008. godine u Beogradu je bilo 59.321 registrovanih preduzeća i 52.793 radnji. Od ukupnog broja preduzeća u Beogradu, trgovinom se bavi 18.604 firmi (31,4 odsto).

Na teritoriji grada Beograda ima 12.865 maloprodajnih objekata, što znači da na jedan prodajni objekat dolazi oko 130 stanovnika. U Beogradu postoji oko 7.000 grosističkih objekata, a na teritoriji osam opština (Novi Beograd, Stari grad, Zemun, Palilula, Savski venac, Vračar, Zvezdara i Čukarica) locirano je 95 odsto svih objekata.

Produktivnost rada u trgovini na malo u Beogradu je niža za oko tri puta u odnosu na Evropsku uniju, a stope marži u trgovini hranom su kod nas približno iste, pa čak i nešto niže u odnosu na privrede Evropske unije. U strukturi investicija u sektoru trgovine Beograda preovlađuju „novi kapaciteti”, koji učestvuju sa 79,91 odsto. Beograd po svim karakteristikama predstavlja veoma pogodnu „stranu investicionu destinaciju”.

Autori Strategije razvoja trgovine u Beogradu su zaključili da udeo bruto domaćeg proizvoda trgovine u bruto domaćem proizvodu Beograda treba da iznosi oko 31 odsto, a da u trgovini treba da bude zaposleno 20 odsto svih zaposlenih Beograđana. Broj maloprodajnih objekata treba da se smanji na 11.600, a prodajni prostor u maloprodaji bi trebalo da se poveća za 42 odsto. Od strateškog je značaja da se radi na intenzivnom razvoju elektronske maloprodaje, kao i da se Beograd pozabavi revitalizacijom postojećih trgovinskih centara izgrađenih u prošlom veku.

Zaključak strategije je da do 2021. godine Beograd treba da postane vodeći trgovinski i kulturni centar regiona jugoistočne Evrope. U privrednoj strukturi grada trgovina treba da bude vodeći sektor privrede, pri čemu će maloprodaja imati bogatu i modernu ponudu, a staro trgovačko jezgro Beograda treba da bude interesantna turistička destinacija sa brojnim kulturno-istorijskim i zabavnim sadržajima.