Potpisan Memorandum o saradnji u sprovođenju alternativnih sankcija

Snežana Malović, ministarka pravde Republike Srbije, i Dragan Đilas, gradonačelnik Beograda, potpisali su danas u Starom dvoru Memorandum o saradnji u sprovođenju alternativnih sankcija. Potpisivanju je prisustvovala Rut Van Rijn, zamenica šefa misije OEBS-a u Srbiji, partnera uz čiju se podršku realizuje uvođenje alternativnih sankcija. Potpisivanjem memoradnuma ispunjen je i poslednji uslov za početak pune primene alternativnih sankcija u Srbiji.

Negativni efekti kazne zatvora po osuđenog i njegovu porodicu, porast kriminaliteta, sve veća opterećenost zatvora i činjenica da su zatvorske sankcije skupe, a ne daju očekivane rezultate, upućuju na koncept sankcija pod okriljem zajednice, odnosno mere pod nazivom alternativne sankcije. Nove kaznene mere i sankcije koje ne obuhvataju zatvorsku kaznu, pogotovu u slučajevima izvršenja lakših krivičnih dela, važan su aspekt izmena u krivičnom zakonodavstvu Srbije. Uvođenje ovih mera je u potpunosti u skladu sa modernim evropskim trendovima u oblasti kaznene politike. Primenom alternativnih sankcija izbegavaju se negativni efekti zatvaranja, društvenoj zajednici se daje aktivnija uloga u krivično-pravnom sistemu, smanjuje se društvena stigmatizacija osuđenika i oni se lakše reintegrišu u društvo, a društvo dobija neposrednu korist u vidu besplatnog rada osuđenih.

– Zadovoljstvo mi je da Beograd prvi potpisuje ovaj sporazum, na osnovu kog će građani koji su napravili greške moći svoj dug prema državi da vrate društveno korisnim radom, koji će biti na dobrobit svih Beograđana. Ovaj vid sankcija u celom svetu pokazuje dobre rezultate i grad će se, zajedno sa svojim komunalnim preduzećima, maksimalno truditi da radi sa tim ljudima i tako im omogući da se potpuno ravnopravno uključe u društvo. Očekujem da će sudovi izricati što više kazni na ovaj način, kako bismo dobili što više ljudi koji mogu konkretno da pomognu ovom gradu. Institucionalna saradnja između grada i Ministarstva pravde je i podrška velikoj i sveobuhvatnoj akciji neophodnih promena u pravosuđu Srbije – rekao je Đilas.

Srpski sudovi su već doneli 82, a u Beogradu je izrečeno 15 presuda koje se odnose na rad u javnom interesu. To je rad koji ne vređa ljudsko dostojanstvo i ne obavlja se u cilju sticanja dobiti, a izriče se za krivična dela za koja je propisan zatvor do tri godine ili novčana kazna. Ukoliko osuđeni ne obavi deo ili sve časove izrečenog rada u javnom interesu, sud će mu ovu kaznu zameniti kaznom zatvora, istakla je Snežana Malović.

Rut Van Rijn je podsetila da u velikom broju evropskih zemalja alternativne kazne čine i do 50 odsto svih izrečenih kazni. Upravo u tim zemljama se beleži znatno manji stepen povrata, što su rezultati kojima treba da teži i Srbija.