Predstavljeni rezultati monitoringa kvaliteta životne sredine u Beogradu

Povodom Svetskog dana planete Zemlje, Sekretarijat za zaštitu životne sredine predstavio je danas na konferenciji za novinare u Starom dvoru rezultate monitoringa kvaliteta životne sredine u Beogradu. Kontrolu kvaliteta vazduha, vode, tla, buke, i radioaktivnosti  obavljaju stručnjaci Gradskog zavoda za javno zdravlje, Instituta za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut” i Instituta za medicinu rada i radiološku zaštitu „Dr Dragomir Karajović” Kliničkog centra Srbije. Za realizaciju programa monitoringa iz gradskog budžeta u 2009. godini izdvojeno je oko 43 miliona dinara.

Goran Trivan, sekretar Sekretarijata za zaštitu životne sredine, rekao je da Beograd vodi neprestanu borbu protiv zagađivača, kao i da je Dan planete Zemlje idealna prilika da se prisetimo da od planete nemamo ništa vrednije i podsetio da je Sekretarijat za zaštitu životne sredine danas obeležio 20 godina svog rada.

– Ovaj sekretarijat podržava uvođenje prirodnog gasa i biodizela, kao alternativnih goriva, a u narednom periodu podržaćemo čitav niz akcija koje za cilj imaju poboljšanje zaštite životne sredine. Mislim da je došlo vreme da ekolozi pokažu da više ni trenutka neće tolerisati ponašanje velikih zagađivača – rekao je Goran Trivan.

– Prema stepenu zagađenosti vazduha koje potiče od izduvnih gasova Beograd je podeljen u pet kategorija. U prvu i najzagađeniju spadaju raskrsnice ulica Kralja Milana i Kneza Miloša, Bulevara kralja Aleksandra i Kneza Miloša, Nušićeva ulica  i  oblast oko pijace Zeleni venac. U drugoj kategoriji su Cvijićeva ulica i Železnička stanica, u trećoj su Slavija i Vukov spomenik, dok su u četvrtoj i petoj Autokomanda, Banovo brdo, Karaburma  i naselja preko reke Save. Naša preporuka je izmeštanje teškog saobraćaja iz centra grada i proširenje pešačkih zona – rekla je Vojislava Dudić, iz Instituta za javno zdravlje Srbije.

Tokom januara i februara ove godine u laboratorijama Gradskog zavoda za javno zdravlje testirano je 495 uzoraka vode za piće uzetih iz sistema „Beogradskog vodovoda” i vodovoda prigradskih naselja. Utvrđeno je da fizičko-hemijska neispravnost u procentima iznosi 0,3 odsto, dok rezultati bakterioloških analiza uzoraka pokazuju da je procenat neispravnosti 4,6 odsto.

Gradski zavod za javno zdravlje kontroliše i ispravnost vode na 26 javnih česama, a poslednje analize govore da se voda može piti samo sa Kneževačke česme, Miljakovačkih izvora, česama Sveta Petka u Rakovici i na Kalemegdanu, obe topčiderske česme, Hajdučke i česme Sakinac u Pinosavi.

Kvalitet rečnih voda ispituje se na vodama Save, Dunava, Kolubare, kanala Galovica i 14 drugih beogradskih vodotoka, kanala i retenzija. Zagađenost  vazduha iz industrijskih i manjih privrednih subjekata prati se na ukupno 27 mernih mesta, dok se nivo komunalne buke prati na 30 mesta u gradu, i danju i noću. Zagađenost poljoprivrednog zemljišta ispituje se u zonama izvorišta i duž saobraćajnica.

Gordana Pantelić iz Instituta „Dragomir Karajović” rekla je da se nivo radioaktivnosti prati svakodnevno i da za sada ona nije veća od uobičajene.

– U Srbiji postoji šest stanica za merenje radioaktivnosti koje čine tzv. sistem brze najave. U Beogradu se radioaktivnost meri u Karađorđevom parku, na Zelenom brdu i u Obrenovcu. S obzirom na Insitut u Vinči i relativnu blizinu nuklearnih centrala u našem susedstvu, imamo puno razloga za oprez, ali za sada je sve u redu – kazala je Gordana Pantelić.