Sutra se obeležava gradska slava Spasovdan

Grad Beograd i Beograđani obeležiće sutra slavu Beograda Vaznesenje gospodnje – Spasovdan. Obeležavanje Spasovdana će, kao i prethodnih godina, početi u 9 časova liturgijom u Vaznesenjskoj crkvi, posle čega će biti obavljeno rezanje slavskih kolača Skupštine grada Beograda i Vaznesenjske crkve. Ispred crkve će se formirati litija, koja će u 11.30 sati poći ulicama grada, rečeno je na današnjoj konferenciji za novinare u Starom dvoru.

– Premda je tradicija obeležavanja Spasovdana duga više od 600 godina, ove godine ga, po prvi put u novijoj istoriji, slavimo kao zvaničnu slavu grada, budući da smo krajem prošle usvojili Statut grada Beograda u kome se navodi da je ovo  gradska slava. Grad čini sve da se Spasovdan obeleži na dostojanstven i pristojan način, tako da će posle litije, u 17 časova, u Starom dvoru biti organizovan i svečani prijem. On je ove godine prilagođen opštoj situaciji u kojoj se nalaze grad i država, ali i tradiciji pravoslavlja  – biće pristojan i skroman. Tradicija kaže da je Spasovdan slava svih Beograđana, pa ih sve pozivam da se priključe litiji, a sve učesnike u saobraćaju molim za razumevanje kakvo su pokazali u mnogim slučajevima do sada – rekao je Aleksandar Antić, predsednik Skupštine grada i ovogodišnji domaćin slave.

Saobraćaj će u ulicama kojima se bude kretala litija biti kratko prekidan, ali neće doći do promena u trasama javnog gradskog prevoza. Litija će se kretati od Vaznesenjske crkve, ulicama Kneza Miloša i Kralja Milana do Terazijske česme, gde je prvo stajanje i gde se čitaju molitve za zdravlje Beograđana. Nastavlja Knez Mihailovom i ulicom Kralja Petra do Saborne crkve, gde je drugo stajanje i gde se čitaju molitve za poštedu od stradanja i najezde tuđina, protiv međusobnog trvenja, za mir i blagostanje. Potom se vraća ulicama Sime Markovića, Pop Lukinom, Brankovom, Kraljice Natalije, Dobrinjskom do Vaznesenjske crkve, gde je treće stajanje i gde se čitaju molitve u spomen svim palim junacima Beograda. Na ovaj način se simbolično zatvara krug.

Protojerej Arsenije Arsenijević, starešina Vaznesenjske crkve, rekao je da je smisao ove litije da sebe i grad prinesemo Bogu. Na čelu svečane povorke nose se Jerusalimski krst, ikona Spasovdana i kopija ikone Trojeručice, poklon manastira Hilandar Vaznesenjskoj crkvi, zvonca, sa svake strane žito i slavski kolači, po šest barjaka sa centralnim barjakom Gradske uprave iz 1938. godine, po pet ripida, posuda sa osvećenom vodom i bosiljkom, vino i po pet ikona sa svake strane.

Verski praznik Spasovdan, kako vernici nazivaju Vaznesenje gospodnje, slavi se u znak sećanja na dan kada se Isus Hristos poslednji put javio učenicima. Spasovdan po pravilu pada 40 dana posle Uskrsa i uvek u četvrtak. Vaznesenje gospodnje je prvi put slavljeno 1403. godine, kada je despot Stefan Lazarević ustoličio Beograd za prestonicu. Gradska slava nije slavljena od 1946, a obnovljena je 1992. godine.