Obeležena gradska slava Vaznesenje gospodnje – Spasovdan

Gradonačelnik Beograda Dragan Đilas i predsednik Skupštine grada Aleksandar Antić učestvovali su danas u spasovdanskoj litiji. Obeležavanje gradske slave Vaznesenja gospodnjeg počelo je jutros u 9 časova svetom liturgijom u Vaznesenjskoj crkvi, koju su služili episkopi hvostanski Atanasije i australijsko-novozelandski Irinej. 

Ovogodišnji domaćin slave Aleksandar Antić čestitao je Pravoslavnoj crkvi i svim Beograđanima Spasovdan.

– Vaznesenje gospodnje uvek govori o uzdizanju naroda i zato svima želim da ubuduće mnogo bolje i složnije živimo. Pokazali smo da imamo snage da prevaziđemo probleme i zato se nadam da će tako i biti. Neka dani pred nama budu dani prosperiteta i razvoja – istakao je Antić.

Spasovdanaska litija formirana je u 11.30 časova ispred Vaznesenjske crkve i kretala se ulicama Kneza Miloša i Kralja Milana do Terazijske česme, gde je bilo prvo stajanje i gde su se čitale molitve za zdravlje Beograđana. Nastavljeno je Knez Mihailovom i ulicom Kralja Petra do Saborne crkve, gde je bilo drugo stajanje i gde su se čitale molitve za poštedu od stradanja i najezde tuđina, protiv međusobnog trvenja, za mir i blagostanje. Potom se litija vratila ulicama Sime Markovića, Pop Lukinom, Brankovom, Kraljice Natalije, Dobrinjskom do Vaznesenjske crkve, gde je bilo treće stajanje i gde su se čitale molitve u spomen svim palim junacima Beograda. Na ovaj način je simbolično zatvoren krug.

Na čelu svečane povorke nosio se Jerusalimski krst, ikona Spasovdana i kopija ikone Trojeručice, poklon manastira Hilandar Vaznesenjskoj crkvi, zvonca, sa svake strane žito i slavski kolači, po šest barjaka sa centralnim barjakom Gradske uprave iz 1938. godine, po pet ripida, posuda sa osvećenom vodom i bosiljkom, vino i po pet ikona sa svake strane. U litiji su bili i zamenik predsednika Skupštine grada Zoran Alimpić, članovi Gradskog veća i prestolonaslednik Aleksandar Karađorđević, kao i brojni građani. 

Verski praznik Spasovdan, kako vernici nazivaju Vaznesenje gospodnje, slavi se u znak sećanja na dan kada se Isus Hristos poslednji put javio učenicima. Spasovdan po pravilu pada 40 dana posle Uskrsa i uvek u četvrtak. Vaznesenje gospodnje je prvi put slavljeno 1403. godine, kada je despot Stefan Lazarević ustoličio Beograd za prestonicu. Gradska slava nije slavljena od 1946, a obnovljena je 1992. godine.

Tradicija obeležavanja Spasovdana duga je više od 600 godina, a ove godine se, po prvi put u novijoj istoriji, slavi kao zvanična slava grada, budući da je krajem prošle usvojen Statut grada Beograda gde se navodi da je ovo  gradska slava.