Briga o 67.000 drvorednih sadnica

Ekipe JKP „Zelenilo – Beograd” danas rade na orezivanju i uklanjanju suvih grana na više od 100 drvorednih stabala u Mladena Mitrića, Pašmanskoj, Ustaničkoj i ulici Gospodara Vučića. Radovi u okviru redovnih aktivnosti biće završeni tokom dana, a narednih dana uređivaće se drvoredi na Starom gradu i Vračaru.

Radna jedinica „Drvoredi” je organizacioni deo u okviru JKP „Zelenilo – Beograd” koji se stara o oko 67.000 sadnica u drvoredima 694 ulice u Beogradu. Zbog fiziološke zrelosti ili bolesti, godišnje se sa gradskih ulica ukloni oko 1.250 stabala. Istovremeno se na njihova i neka nova mesta posadi oko 1.400 novih stabala. Prema prikupljenim podacima na terenu, ukupan broj slobodnih sadnih mesta koja nisu popunjena je oko 6.518. Krajem prošle godine uspešno je završeno  evidentiranje svih drvoreda i drvorednih sadnica i na taj način Beograd je dobio neku vrstu registra drvoreda i drvorednih sadnica u njima ili, kako se to popularno kaže, „ličnu kartu” za svaki drvored i drvorednu sadnicu.

– Zdrava stabla se u toku mirovanja vegetacije orezuju da bi im se povećala statička sigurnost i da bi se, posebno u periodu nepovoljnih vremenskih uslova, učinila bezbednijim. Rezovi se premazuju zaštitnim sredstvom da se spreči proces truljenja, a krošnje se proređuju zbog pravilnog razvijanja stabla. Ovaj posao se obavlja svakih pet do deset godina, a u slučaju potrebe i češće. Ako se i pored svega ustanovi da je stablo do te mere bolesno da može predstavljati opasnost za ljude, objekte i sabraćaj, kao poslednja radikalna, ali i nepoželjna mera, primenjuje se uklanjanje takvog stabla – kaže za Beoinfo Radovan Vujičić, rukovodilac RJ „Drvoredi” u „Gradskom zelenilu”.

On podseća da stablo može da padne i zbog mehaničkog oštećenja korenovog sistema ili debla.

– Dešava se, međutim, da se polomi celo naizgled zdravo stablo ili jedan njegov deo. Ovo se dešava jer ne postoje dovoljno precizni instrumenti kojima bi se sa sigurnošću mogao odrediti stepen truljenja pojedinih stabala. Isto tako, pad se može dogoditi i pri ekstremno niskim ili visokim temperaturama, kada dolazi do promene pritiska ili smrzavanja vode u stablu. Zbog toga se ovaj posao mora raditi vizuelnom metodom procene. Šumari u celom svetu takođe se bore i sa problemom izvaljivanja ili lomljenja stabala zbog vetra – kaže Vujičić.

Da bi jedna sadnica postala ona što se od nje i očekuje – „mala fabrika kiseonika”,ona mora da se razvije do nivoa kada će da formira dovoljno veliku lisnu masu. Drugim rečima, mlada sadnica mora da se neguje i čuva, posebno u prvih 10 do 12 godina svog života, kako bi mogla da se razvije u dovoljno veliko drvo. Iz tog razloga, u poslednjih nekoliko godina posebna pažnja se poklanja zaštiti tek zasađenih mladica. Uzroci uništavanja su pre svega fizički, pa je takva i zaštita. Mlada stabla štite se horizontalno, betonskim prstenovima i rešetkama od livenog gvožđa na betonskoj potkonstrukciji i vertikalno, tzv. „korsetima”.

Pored toga, u prve dve do tri godine vrši se njihovo zalivanje i prihranjivanje. Posebna pažnja se poklanja zdravstvenom stanju drvorednih sadnica. U toku mirovanja vegetacije radi se hirurška sanacija truleži na deblima, a suve i trule grane se seku. Po programu redovnog održavanja, radi se i preventivno i kurativno hemijsko tretiranje.

Radi efikasnijeg i kvalitetnijeg izvršavanja svih neophodnih poslova, radna jedinica je organizovana u tri područja: područje „Tašmajdan” (teritorija opština Stari grad, Vračar, Palilula i Zvezdara), područje „Topčider” (Savski venac, Čukarica, Voždovac i Rakovica) i područje „Novi Beograd-Zemun” koje obuhvata ove dve opštine.

U JKP „Zelenilo – Beograd” podsećaju da se ovi poslovi, pored redovnih aktivnosti obavljaju i po prijavi građana, te da Beograđani ovom preduzeću mogu prijaviti svaki slučaj obolelog ili oborenog stabla na javnim zelenim površinama.