Izjava gradskog javnog pravobranioca o uticaju izmena Generalnog plana Beograda na imovinsko-pravne odnose između grada i Luke „Beograd”

Povodom izmena Generalnog plana Beograda i njegovog uticaja na imovinsko-pravne odnose između Grada Beograda i Luke „Beograd”, gradski javni pravobranilac Strahinja Sekulić dao je sledeću izjavu:

„Postupak radi uknjižbe prava korišćenja zemljišta u korist Grada Beograda na osnovu Ugovora o uređivanju imovinsko-pravnih odnosa u vezi korišćenja građevinskog zemljišta između preduzeća Luka „Beograd” i grada, započet je podnošenjem predloga za uknjižbu prava korišćenja zemljišta u korist grada, od strane ovog pravobranilaštva. Predlog je podnet pošto su pribavljeni originalni primerci potrebne dokumentacije i uverenja Republičkog geodetskog zavoda, Službe za katastar nepokretnosti o zemljišno-knjižnoj identifikaciji katastarskih parcela koja se odnose na veći deo kompleksa. Nakon pribavljanja dodatnih uverenja Republičkog geodetskog zavoda podneti su novi zahtevi za uknjižbu, a uverenja za određeni broj parcela se očekuju, posle čega će biti podneti zahtevi za uknjižbu za ostatak parcela. Zahtev je usvojen rešenjem Drugog opštinskog suda u Beogradu dn. br.2906/08 od 26. 3. 2008. Po žalbi Luke „Beograd”, rešenjem Okružnog suda u Beogradu gž. br. 5497/08 od 22. 10. 2008, prethodno rešenje je ukinuto i predmet je vraćen prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje. Nakon vraćanja predmeta na ponovno odlučivanje, Drugi opštinski sud u Beogradu doneo je novo rešenje o uknjižbi dn. br.2906/08 (dn.br.22820/08) od 3. 4. 2009. godine. Na ovo rešenje Luka „Beograd“ se ponovo žalila. Predmet se po žalbi nalazi na rešavanju u Okružnom sudu u Beogradu”, navodi se u objašnjenju gradskog javnog pravobranioca.

Dana 13. novembra ove godine usvojene su izmene Generalnog plana Beograda 2021. Pomenutim izmenama, između ostalog, određeno je zemljište za namenu obavljanja lučke delatnosti u gradu Beogradu.

„Ovim promenama plana ne zadire se u imovinsko-pravne odnose na zemljištu niti one imaju uticaj na zahtev za uknjižbu grada Beograda. Naprotiv, u slučaju podnošenja tužbe za utvrđenje prava korišćenja (prava svojine) grada Beograda na spornom zemljištu, činjenica da je planskim aktom tačno određeno zemljište za lučku delatnost samo bi ojačala pozicije grada i šanse za uspeh u tom sporu. U prilog osnažene pozicije grada govori i činjenica da je 29. avgusta 2009. godine usvojen novi Zakon o planiranju i izgradnji, koji u članu 103 predviđa sledeće: Na građevinskom zemljištu u državnoj, odnosno javnoj svojini, na kome su nosioci prava korišćenja bila ili jesu privredna društva i druga pravna lica na koja su se primenjivale odredbe zakona kojima se uređuje privatizacija, stečajni i izvršni postupak, kao i njihovi pravni sledbenici, pravo korišćenja može se konvertovati u pravo svojine, uz naknadu tržišne vrednosti tog građevinskog zemljišta u momentu konverzije prava, umanjenu za troškove pribavljanja prava korišćenja na tom građevinskom zemljištu. Članom 107 stav 1 istog zakona predviđeno je da novčana sredstva ostvarena po osnovu konverzije prava korišćenja u pravo svojine uplaćuju se u iznosu od 50 odsto u poseban fond za restituciju i u iznosu od 50 odsto u budžet jedinice lokalne samouprave. Ovakvim ishodom stvari, imovinsko-pravni interesi grada u pogledu lokacije Luka „Beograd” biće zaštićeni bez obzira na ishod predmeta za uknjužbu koji se vodi pred Okružnim sudom u Beogradu i bez obzira na promene Generalnog plana Beograd 2021”, ističe Strahinja Sekulić, gradski javni pravobranilac.