Ukupan budžet grada za 2010. godinu – oko 77,3 milijardi dinara

Odlukom o budžetu grada za 2010. godinu, koju je na današnjoj sednici usvojila Skupština grada, planirana su ukupna sredstva od oko 77,3 milijarde dinara ili 14,2 odsto više nego u 2009. Prema rečima Duška Nikodijevića, pomoćnika gradskog sekretara za finansije, oko 73,1 milijardu dinara čine javna sredstva budžeta grada, a 4,2 milijarde su drugi prihodi. – Kad je reč o tekućim prihodima grada, očekujemo sredstva od oko 54,1 milijardu dinara, što je za 5,3 odsto više nego u 2009. Na ove prihode treba dodati i druge, poput sredstava od privatizacije, te zaduživanja od domaćih i inostranih banaka, kao i sredstva koja korisnici budžeta ostvare kao sopstvene prihode. Kada se sve te stavke objedine, dobije se ukupan iznos od oko 77,3 milijarde dinara. Procentualno izraženo, u okviru javnih sredstava budžeta 74,1 odsto čine tekući prihodi grada, a 25,9 odsto su prihodi od zaduživanja i privatizacije. Ono što je najznačajnije jeste da će Beograd, bez obzira na ekonomsku situaciju, nastaviti da se razvija, te je više od pola budžeta usmereno na investicije. Budžetski deficit od 17,1 milijarde dinara zapravo su sredstva pozajmljena od domaćih i inostranih banaka i to od domaćih pet a od stranih oko 12 milijardi dinara – kazao je Nikodijević. Predsednik Skupštine grada Beograda Aleksandar Antić rekao je da će budžet za 2010. godinu imati socijalni, razvojni i restriktivni karakter. – Budžet će biti socijalni jer smo predvideli sve nakanade za pomoć najugroženijim kategorijama stanovništva. Isplate penzionerima sa najnižim primanjima biće nastavljene, baš kao i novčane naknade trudnicama i nezaposlenim porodiljama. Novina je i to što će svi stariji od 65 godina imati pravo na besplatan gradski prevoz – rekao je Antić. Govoreći o razvojnom karakteru budžeta, Antić je istakao da će on imati dva segmenta. – Prvi se odnosi na poslovanje Direkcije za građevinsko zemljište i izgradnju Beograda i za to smo predvideli oko 14 milijardi dinara. Drugi deo se odnosi na rad Agencije za investicije, koja će raspolagati izvornim prihodima grada i sredstvima iz međunarodnih kredita. U razvoj velikih infrastrukturnih objekata sledeće godine uložićemo 350 do 400 miliona evra i ta suma je dokaz da je budžet za narednu godinu razvojni. Taj novac omogućiće da nastavimo izgradnju mosta preko Save, uđemo u posao izgradnje mosta od Borče do Zemuna i dalje razvijamo Beograd – naglasio je Antić. Restriktivna komponenata budžeta ogleda se u tome što će javna potrošnja biti smanjena i što će grad nastaviti da štedi svuda gde je to moguće. Antić je objasnio da su zaduživanja kod inostranih kreditora neopohodna jer Beograd iz sopstvenih sredstava ne može da pravi nove mostove i realizuje druge velike projekte. – Nijedan grad na svetu nije se razvijao, niti gradio mostove, železnicu ili metro koristeći svoja tekuća sredstva, već jeftine bankarske kredite. Beograd u narednoj godini ima inostrano kreditno zaduženje od 11 milijardi, koje će biti iskorišćeno za izgradnju mosta preko Ade i prilaznih saobraćajnica, kao i za rekonstrukciju Bulevara kralja Aleksandra. Imamo i domaće zaduženje od oko pet milijardi, koje ćemo uložiti u izgradnju socijalno neprofitnih stanova i nastavak izgradnje regionalnog vodovoda Makiš–Mladenovac. To su strateški, suštinski važni projekti za Beograd – objasnio je Antić. U okviru objedinjene rasprave, gradski odbornici usvojili su i odluke o obimu sredstava za gradske opštine, naknadi za korišćenje građevinskog zemljišta, odluku o lokalnim komunalnim taksama, utvrđivanju zakupnina za poslovni prostor, naknadi za zaštitu i unapređenje životne sredine, boravišnoj taksi i cenovnik usluga gradske uprave.