Svetski dan zdravlja biće obeležen 7. aprila

Svetski dan zdravlja biće obeležen 7. aprila, od 11 do 13 časova, u Starom dvoru, stručnom konferencijom „1.000 gradova, 1.000 života – budite deo globalnog pokreta da biste gradove učinili zdravijim”. Obeležavanje Svetskog dana zdravlja ove godine je posvećeno uticaju urbanizacije na zdravlje građana i prepoznavanju mogućnosti za povećanje zdravstvenog potencijala stanovništva u gradovima, ali i prepoznavanju izazova i rizika po zdravlje koje urbanizacija u 21. veku nosi sa sobom. Konferenciju organizuju Ministarstvo zdravlja i Institut za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut”, uz podršku Kancelarije Svetske zdravstvene organizacije za Srbiju i Sekretarijata za zdravstvo grada Beograda.

U okviru kampanje „1.000 gradova – 1.000 života” u celom svetu će biti održane manifestacije koje će pozivati gradove da otvore ulice za zdravstvene aktivnosti. Svetski dan zdravlja treba da skrene pažnju celokupnog čovečanstva na urbanizaciju i zdravlje uz učešće vlada, međunarodnih organizacija i civilnog društva, kojima je zajednički cilj da stave zdravlje u srce gradske politike.

Neposredni ciljevi obeležavanja su da se podigne svest o zdravstvenim izazovima u vezi sa urbanizacijom i hitnoj potrebi  da se preuzme međusektorska akcija i da se ukaže na faktore rizika i urbanizaciju – izlaganje faktorima sredine (zagađenje vazduha, voda, kanalizacija i otpad), izloženost faktorima rizika koji dovode do nezaraznih bolesti (duvan, nezdrava ishrana, fizička neaktivnost, štetna upotreba alkohola, nezakonite upotrebe droga), izloženost zaraznim bolestima (npr. HIV/SIDA, malarija, tuberkuloza, pandemija influence A(H1N1)), izloženost nasilju, izloženost povredama u  drumskom saobraćaju i vanredne zdravstvene situacije (epidemije, prirodne katastrofe i humanitarne krize).  Jedan od najvažnijih ciljeva je da se ukaže na potrebu da lokalne vlasti preuzmu odgovornost i akcije za zdravlje u urbanim sredinama i tako stvore uslove za bolji kvalitet života građana i integrisanu javnu politiku koja može dovesti do održivog razvoja.

Nagli porast broja ljudi koji žive u gradovima biće među najvažnijim globalnim zdravstvenim pitanjima 21. veka. Više od polovine svetske populacije danas živi u gradovima. Do 2030. godine, šest od deset ljudi će biti stanovnici grada, a taj broj će rasti na sedam od deset ljudi 2050. godine. Neplanska urbanizacija može intenzivirati postojeću humanitarnu krizu i imati posledice po zdravlje, sigurnost i bezbednost svih građana u urbanim naseljima.

Siromaštvo je povezano s mnogim zdravstvenim problemima. Više od jedne milijarde ljudi – trećina gradskog stanovništva, živi u sirotinjskim kvartovima. Svetska banka procenjuje da će do 2035. gradovi postati dominantna mesta siromaštva. Zdravstveni problemi siromašnih u gradovima uključuju povećan rizik za nasilje, hronične bolesti, kao i za neke zarazne bolesti kao što su tuberkuloza i HIV/AIDS.

Urbano planiranje može da promoviše zdravo ponašanje i sigurnost  ulaganjem u unapređenje fizičke aktivnosti, donošenjem regulative o kontroli duvana, bezbednosti hrane i drugo. Zdravlje je pravo svih građana, te je uloga i odgovornost pojedinaca, civilnog društva i vlade da podrže taj princip.