Predstavljena studija „Identifikacija i klasifikacija opasnih mesta u saobraćaju na području Beograda, s predlogom sanacionih mera”

Sekretarijat za saobraćaj predstavio je danas studiju pod nazivom „Identifikacija i klasifikacija opasnih mesta (crnih tačaka) u saobraćaju na području Beograda, s predlogom sanacionih mera”. Prema rečima dr Dragoljuba Đakonovića, sekretara ovog sekretarijata, mape rizika i opasnih mesta predstavljaju sjajan alat za upravljanje bezbednošću na putevima.

– Studija je pokazala da postoji znatan broj opasnih mesta u Beogradu i omogućila njihovu identifikaciju i klasifikaciju uz funkcionalnu bazu podataka, a sve sa ciljem da se odrede adekvatne mere sanacije, to jest kontramere da bi se ublažio rizik i povećala bezbednost. U gradu postoji 108 opasnih mesta, od toga su 21 takozvane „crne tačke” prvog ranga, 37 drugog ranga i 50 trećeg ranga. Identifikovano je i 90 opasnih deonica, odnosno poteza, od čega 17 prvog ranga, 25 drugog i 48 trećeg ranga. Nov zakon o bezbednosti saobraćaja u poglavlju o finansiranju nalaže da od ukupne količine novca koja se slije po osnovu kazni 70 odsto pripada republici, a 30 proceneta lokalnim samouprava, od čega pak 50 odsto služi za poboljšanje infrastrukture putne mreže. Ta sredstva, ali i druga, poslužiće za sanaciju rizičnih mesta, mada su potrebe znatno veće od finansija. Zato je bilo neophodno ustanoviti ono što u najkraćem mogućem vremenu i sa najmanje utrošenog novca donosi najveće bezbednosne efekte – kazao je Đakonović.

U Beogradu je izdvojeno deset najugroženijih opasnih mesta, takozvanih „crnih tačaka”, i to: raskrsnica Bulevara Nikole Tesle i Ušće, Bulevara vojvode Mišića i Ruske ulice, Jurija Gagarina od broja 156/11 do 221 i rasksrnica ove ulice sa Dušana Vukasovića, zatim raskrsnica Bulevara oslobođenja i Veljka Lukića Kurjaka, Bulavara despota Stefana i Mije Kovačevića, Bulevar vojvode Mišića od 49 do 63, raskrsnica Bulevara kralja Aleksandra i Gospodara Vučića, Savske i Miloša Pocerca, Zrenjaninskog puta, Partizanske i Grge Andrijanovića i ulica Pukovnika Milenka Pavlovića od 149 do 153.

Kako je istakao načelnik Odeljenja za bezbednost Duško Marušić, pokazujući na tri primera praktične rezultate ove studije, problemi na ovim „crnim tačkama” su mnogobrojni i zato će u narednom periodu sekretarijat nastojati da neke ukloni u što kraćem vremenskom periodu, drugi će zahtevati izmene u projektovanju, a na nekima je već rađeno uporedo sa izradom studije. Primera radi, problemi na raskrsnici Zrenjaninskog puta, Partizanske i Grge Andrijanovića, gde se pokazalo da su pešaci najmanje bezbedni, rezultat su delimične semaforizacije, loše geometrije raskrsnice, oštećene signalizacije, smanjene uočljivosti signalizacije, nedostatka dela zaštitne ograde i različitog ograničenja brzine iz suprotnih smerova. Zrenjaninski put nije u nadležnosti grada, a studija je i inače pokazala da su najugroženije one deonice na kojima  regionalni put prolazi kroz naseljeno mesto. 

Profesor Krsto Lipovac iz Kriminalističko-policijske akademije pojasnio je da je studijom obuhvaćen period od 2006. do 2008. godine i da su uključeni podaci o saobraćajnim nezgodama na teritoriji svih 17 gradskih opština. Primenjen je objektivan pristup na osnovu podataka sa faktorima rizika (saobraćaj, brzina i konflikt), ali i subjektivan pristup na osnovu mišljenja profesionalnih vozača (taksista, vozača javnog gradskog prevoza i građana). Najčešće su se objektivni rezultati poklapali sa subjektivnim stavom vozača. Opasna mesta ili „crne tačke” definisane su kao zone dužine do sto metara, a opasne deonice kao zone duže od sto metara.