Večeras otvorena izložba „Beogradski Jevreji - život i Holokaust”

Ivica Dačić, predsednik Vlade Republike Srbije večeras je, u Galeriji Istorijskog arhiva Beograda otvorio izložbu pod nazivom „Beogradski Jevreji - život i Holokaust”. Izložbi povodom Dana sećanja na žrtve holokausta prisustvovali su ambasadori Izraela i SAD, princ Aleksandar i princeza Katarina Karađorđević, Saša Janković, zaštitnik prava građana, Vera Dražić, gradska sekretarka za zdravstvo, Goran Trivan, gradski sekretar za ekologiju, Dragoljub Kočović, zamenik sekretara za omladinu i sport i drugi predstavnici Gradske uprave, Živan Obrenović, predsednik Skupštine opštine Novi Beograd, predstavnici SPC, jevrejske zajednice i mnogobrojni gosti iz javnog i kulturnog života Beograda i Srbije. Započevši obraćanje rečima „Nikada više” premijer Ivica Dačić ukazao je na zločine nacističkog režima koji nije imao milosti ni prema kome ko je bio drugačiji od tada, na silu utvrđenih vrednosti. – Oslobađanje logora Aušvic uzet je kao datum za obeležavanje Dana sećanja, a mi se sećamo i logora na teritoriji nekadašnje Jugoslavije, Starog sajmišta, Novog Sada, Jajinaca, Jasenovca i drugih. Važno je čuvati uspomenu na konkretne ljude, preživele i njihove spasioce. Ova izložba važna je jer pominje i dosada nepoznate jevrejske žrtve, a o onima čija su imena bila poznata pruža nova saznanja. Ona nas podseća i na važnost da mlade učimo antifašističkoj tradiciji, razumevanju i poštovanju drugih, sa nadom i željom da nam se ovakva istorija više nikada ne ponovi – rekao je Ivica Dačić. Dragoljub Kočović, zamenik gradskog sekretara za omladinu i sport istakao je da se holokaust nikada ne sme zaboraviti. – Velika je sličnost između Srba i Jevreja, naročito u stradanjima, i to nas povezuje već vekovima. Srbi nikada nisu bili neprijatelji jevrejskog naroda, i uvek su se ispomagali. Nadam se da će tako biti i u budućnosti i da ćemo naše odnose samo još više razvijati – rekao je Dragoljub Kočović. Jevreji su nastanjivali Beograd i pre nego što za to postoji potvrda u starim spisima. Prvi pisani dokument o njihovom prisustvu u gradu nalazimo u turskom popisu stanovništva iz 1560. Deleći sudbinu podneblja i naroda, jevrejska zajednica u Beogradu opstajala je vekovima. Na Dorćolu, gde su se prvobitno naselili, gradili su sinagoge, zidali škole i štampali knjige. Svojom delatnošću doprineli su privrednom, društvenom i kulturnom razvoju Beograda. Čuvajući svoj identitet, beogradska jevrejska zajednica, učestvovala je istovremeno u preplitanju kultura svih žitelja Beograda. Drugi svetski rat naglo je prekinuo život jevrejske zajednice u Beogradu. Samo za dve okupacione godine (1941. i 1942) ona je gotovo potpuno nestala. Od oko 12.000 beogradskih Jevreja Holokaust je preživelo samo nešto više od 1.000. Izložba je koncipirana u četiri tematsko-hronološke celine koje se prepliću: „Jevreji u Beogradu”, „Kovitlac rata”, „Žrtve i uspomene”. Na 52 panoa, tri stalka, jednoj kocki, jednom pleksiglasu i tri kompozicije u prostoru prikazan je život i stradanje Jevreja u Beogradu. Na 25 panoa predstavljeno je 48 žrtava čije sudbine pokazuju sveobuhvatno stradanje beogradske jevrejske zajednice. Polaznu osnovu za pripremanje izložbe predstavljala je građa Referata za mase (zaostavštine) Narodnog odbora Prvog rejona grada Beograda, jednog od prvih organa vlasti u Beogradu nakon Drugog svetskog rata.