Rimski bunar posle sedam godina dostupan posetiocima

Rimski bunar na Beogradskoj tvrđavi posle sedam godina ponovo je građanima i turistima dostupan za razgledanje. Uz veliku podršku Privremenog organa grada Beograda i Zavoda za zaštitu spomenika kulture grada Beograda, Javno preduzeće „Beogradska tvrđava” u veoma kratkom periodu obnovilo je ovu veoma važnu turističku atrakciju Beograda.

Goran Vesić, sekretar Privremenog organa grada Beograda, istakao je da su za ovaj bunar vezane mnoge legende, ali je on za nas važan kao deo Beogradske tvrđave, ali i naše istorije.

– Otvaranje Rimskog bunara nije mala stvar i pokazali smo da uz malo volje i organizacije za kratko vreme to može da se uradi. Nastavićemo da ulažemo u Beogradsku tvrđavu jer je ona za turiste magnet i mesto koje se, pored Hrama Svetog Save, najviše posećuje u glavnom gradu. Sledi projekat kojim ćemo pokušati da je učinimo još atraktivnijom za turiste, kako bi grad, preduzeće koje rukovodi njome, ali i čitav turizam Beograda imali više koristi – rekao je Vesić. 

Vršilac dužnosti direktora Javnog preduzeća „Beogradska tvrđava” Nikola Kovačević precizirao je da su obnovljene sve elektroinstalacije i urađeni svi neophodni bravarski radovi (ograda i opno iznad bunara), kako bi građani mogli bezbedno da ga posećuju. U sledećem periodu posete će biti besplatne, a za razgledanje je dostupan svakog dana od 10 do 18 časova, uz podršku stručnog vodiča u kontrolisanim grupama od petnaest ljudi. Za početak, neće biti dostupno silaženje spiralnim stepenicama, iako je objekat potpuno bezbedan, da ne bi došlo do bilo kakvih problema. Prema njegovim rečima, investicija je bila mala – oko 400.000 dinara.

Vršilac dužnosti direktora Zavoda za zaštitu spomenika kulture Nela Mićović pojasnila je da je Rimski bunar u stvari bio cisterna za vodu, koja se koristila u 18. veku. Građevina je iz austrijskog doba, tačnije sagrađena je oko 1731. godine, i tu se sakupljala voda sa površine. Legenda kaže da je postojala veza između bunara i reke. Dno nije potpuno istraženo, a pokušaj je bio 1940. godine, kada su i napravljena najveća istraživanja. Kako je najavila, biće ih i ubuduće.

Ona je dodala da će se na Beogradskoj tvrđavi i dalje raditi, a da je uz pomoć grada osmišljena ideja da se organizuju donacije stranih i domaćih investitora za sve one koji žele da ulažu u spomenike kulture. 

Zadužbinarstvo će ponovo moći da se pokrene u našem gradu, a jedna od najava jeste i da se Muzej grada Beograda, koji će biti u Resavskoj ulici, na ovaj način uredi. Kako je Goran Vesić najavio, Agencija za investicije i stanovanje uradiće projekat rekonstrukcije, a nakon toga biće organizovana velika donatorska akcija, na kojoj će biti pozvani Beograđani iz čitavog sveta da ulože u ovaj muzej, kako bi se na jednom mestu pokazala duga i bogata istorija Beograda. To će biti pravi način da se svi oni koji to mogu oduže svom gradu i da zajedno napravimo muzej, istakao je Vesić.