Vesić: Deponija u Vinči prava slika nemara i nepoštovanja životne sredine

Goran Vesić, sekretar Privremenog organa grada Beograda, i Zorana Mihajlović, ministar energetike, razvoja i zaštite životne, sredine obišli su danas deponiju u Vinči.

– Prethodni gradonačelnik ide po Beogradu i pokazuje ono što on misli da je ostavio iza sebe, a trebalo bi da novinare dovede ovde. Nalazimo se na 50 metara otpada i deponija je prava slika nemara i nepoštovanja životne sredine. Deponija u Vinči je verovatno najveća u Evropi, a sigurno najveća u ovom delu Starog kontinenta. Potpuno je neuređena i sramota je da od 2006. godine ništa nije urađeno na njoj. Deponija je ozbiljan ekološki problem za sve stanovnike. Zbog toga ćemo ovaj problem zajedno morati vrlo brzo da rešavamo. Pokrenuće se procedura za raspisivanje javnog poziva i budite sigurni da neće biti velike evropske kompanije koja se bavi reciklažom i koja neće hteti da učestvuje na ovom tenderu. U narednih nekoliko godina ovde ćemo imati uređenu deponiju, fabriku za reciklažu otpada, proizvodnju električne energije, zahvaljujući čemu će Beograd smanjiti svoje račune za električnu energiju i proizvodnju toplotne energije a, što je najvažnije, imaćemo rešen ekološki problem. Stanovnici ovog dela Beograda će moći da odahnu jer umesto ekološkog problema imaće nova radna mesta. Ovu konferenciju za novinare mogli smo da održimo i u Skupštini grada ili Mministarstvu, ali namera nam je bila da se pokaže koliko je ovo veliki problem i kako izgleda kada se niko ne bavi njegovim rešavanjem – rekao je Goran Vesić.

On je podsetio da je tender za koncesiju koji je prethodna vlada raspisala 2006. godine zaustavila bivša vlast u Beogradu. Zašto, samo ona zna.

Zorana Mihajlović, koja je prvi ministar koji je posetio deponiju u Vinči od 1977, kada je i napravljena, istakla je da se ovde skuplja otpad iz 13 beogradskih opština, ali da je veoma zapuštena i neuređena.

– U narednih mesec i po dana biće raspisan javni poziv za upravljanje otpadom na deponiji Vinča, a u dogovoru sa Privremenim organom tražićemo partnera za to. Godišnje se ovde prikupi 540.000 tona otpada i od njega može da se dobije električna i toplotna energija, ali ćemo pre svega imati zdraviju životnu sredinu. Na ovom otpadu ne skuplja se deponijski gas, niti procedne vode, kojih ima jako mnogo. Njima se ne upravlja, već direktno odlaze u Dunav. Po čitavoj Srbiji počeli smo da rešavamo problem deponija i upravljanja otpadom, a jedino u Beogradu nije bilo saradnje. Sumnjam čak na to da nisu mogli da se dogovore jer su želeli direktnu nagodbu. Mi hoćemo javni tender, kako bismo dobili najboljeg i najkvalitetnijeg   – rekla je Zorana Mihajlović.

Vršilac dužnosti direktora „Gradske čistoće” Siniša Lazarević izrazio je veliku zahvalnost i Ministartsvu i Privremenom organu što su prepoznali značaj ove deponije i problema u vezi sa njom. Prostire se na sedamdeset hektara, dno joj je između četrdeset i pedeset metara, a dubina je od pet do pedeset metara. Na ovom prostoru sedamdesetak ljudi radi u sve tri smene i to 365 dana u godini. Kada se deponija bude uredila, Beograd će imati ne samo benefite zbog toplotne i električne energije, već će na prvom mestu imati rešen najveći ekološki problem. Ovde je neophodno obnoviti i hale i građevinske mašine i prema nekim proračunima, vrednost potrebne investicije za te namene iznosi oko 1,7 miliona evra.

Na teritoriji Beograda registrovano je pet zvaničnih deponija komunalnog otpada, od kojih je najveća u Vinči, na koju se odlaže otpad iz 13 gradskih opština, dok Sopot, Mladenovac, Lazarevac i Obrenovac imaju svoje opštinske deponije.