Siniša Mali: Sistemi za navodnjavanje u Beogradu će poboljšati prinose i rod

Projekti revitalizacije i izgradnje sistema za navodnjavanje u Obrenovcu, Surčinu i Paliluli pokriće teritoriju od preko 28.000 hektara, a vrednost te investicije, koja će biti finansirana sredstvima iz kredita od Ujedinjenih Arapskih Emirata, iznosi oko 750 miliona dinara, rekao je novinarima u Starom dvoru predsednik Privremenog organa Siniša Mali prilikom predstavljanja tih projekata. Realizacija projekata će početi, dodao je Mali, čim kredit iz Emirata bude aktivan.

– Ovi projekti će doprineti boljim prinosima, boljem rodu i kvalitetu proizvoda na teritoriji Beograda. Nama sledi još jedna tranša kredita od sto miliona dolara, a kada ga budemo dobili, grad će naći projekte da taj novac iskoristi kako bi što više hektara zemlje uspeli da pokrijemo sistemima za navodnjavanje. Investiranjem u sisteme za navodnjavanje i revitalizaciju kanalske mreže možemo da obezbedimo osnovu za povećanje prinosa, ali takođe treba razmišljati i o obnovi te mehanizacije i opreme  – istakao je Siniša Mali.

On je pozvao poljoprivredne proizvođače sa teritorije Beograda da razmišljaju o načinu na koji može da se iskoristi kredit, takođe od sto miliona dolara, što će, kako je naveo, biti prilika da se, pod povoljnim uslovima, sa niskom kamatnom stopom i velikim brojem godina otplate, u potpunosti obnovi oprema i mehanizacija.

– Postoje dva kredita od Emirata, odnosno dve tranše za dva kredita. Jedan se odnosi za unapređenje sistema za navodnjavanje u Srbiji, to je dva puta po sto miliona dolara i kredit od dva puta po sto miliona za kupovinu i obnovu mehanizacije, odnosno poljoprivredne opreme. Kredite koje budu uzimali poljoprivrednici će  i vraćati, i to pod istim uslovima po kojima će ih Vlada Srbije dobiti. Krediti će biti distribuirani preko konkursa i, verovatno, poslovnih banaka – objasnio je Siniša Mali.

Sekretar za poljoprivredu Ivan Sočo kazao je da će u Pančevačkom ritu biti kanali koji će vodom snabdevati 6.000 hektara i za revitalizaciju te mreže biće potrebno oko 150 miliona dinara, dok će za izgradnju crpne stanice biti potrebno oko 250 miliona dinara.

– Radiće se revitalizacija 140 kilometara kanalske mreže sistema Petrac u Surčinu i rekonstrukcija crpne stanice Fenek. Sistemom Velika bara Kupinac, biće pokriveno 6.000 hektara, tu se rade dve kanalske crpne stanice i 60 kilometara kanalske mreže – precizirao je Sočo.

Sva tri sistema, dodao je Sočo, koštaće 30 odsto sredstava koji su izdvojeni za prvu fazu sistema za navodnjavanje u Grockoj „koji još nije završen”.

– Svaki od ovih projekata je deset puta veći nego prva faza koja nije završena u Grockoj. To govori o pristupu, racionalnom poslovanju, menadžmentu i konceptu koji vodi Privremeni organ i konceptu koji je nekada imao grad – naglasio je Sočo.

Svega jedan ili 1,5 odsto poljoprivrednog zemljišta u Srbiji se navodnjava, rekao je Sočo i dodao da, ako se to uporedi sa 220.000 hektara poljoprivrednih površina kojima raspolaže Beograd i ako se pokrije 28.500 hektara, to znači da će grad Beograd sa 13 odsto učestvovati u navodnjavanju svog zemljišta.

– Kanalska mreža u jednom delu Beograda postoji i napravljena je davno, a 20 godina nije čišćena. Imamo ogromnu površinu koju možemo da navodnjavamo i prinose udvostručimo i utrostručimo u odnosu na nivo prinosa u sušnoj godini – rekao je Sočo.

Kako je naveo, revitalizacija, čišćenje kanala i izgradnja crpnih stanica veoma su bitni u periodima niskog vodostaja, one izvlače vodu iz vodotokova i upumpavaju je u kanale.

Predstavljanju ovih projekata u Starom dvoru prisustvovali su i Goran Vesić, sekretar Privremenog organa grada Beograda, i Miloš Milovanović, direktor Javnog vodoprivrednog preduzeća „Beogradvode”.