Vesić: Konkretnim akcijama poboljšati stanje šuma i reka

Svetski dan voda i Svetski dan šuma obeležen je danas u Starom dvoru, a sekretar Privremenog organa Goran Vesić je tom prilikom najboljim pojedincima iz ove oblasti uručio godišnja priznanja.

Vesić je rekao da Beograd ima poseban razlog da obeležava ovaj dan jer se Beograd nalazi na dve reke.

– Naša zemlja ima preko 20 odsto površine pod šumama. Zbog klimatskih promena i svega što se dešava poslednjih decenija na planeti, vode i šume su ugrožene i ostajemo sve više bez njih. Ovo je pravi povod i prilika da se podsetimo koliko su važne šume i vode za naš opstanak na planeti. Nadam se da ćemo sledeće godine, osim obeležavanja ovog dana, imati i konkretne akcije koje ćemo zajedno inicirati kako bismo stanje u kojima se nalaze naše šume i reke popravili i učinili boljim. Mi, koji živimo na ovoj planeti, moramo dati svoj doprinos da generacije koje dolaze naslede planetu u boljem stanju – istakao je Vesić.

Gradski sekretar za zaštitu životne sredine Goran Trivan rekao je da ne postoji jeftiniji, efektniji i jednostavniji način da se reguliše pitanje klimatskih promena od pošumljavanja.

– Vode su nejosetljivija tema. U fazi kada ćemo mnogo morati da radimo na industrijalizaciji države, grada i omogućimo proizvodnju, vode će biti ugrožene jer postoji potreba da se dolazi do novog građevinskog zemljišta. Mi nemamo taj luksuz da ugrožavamo to malo izvorišta koja imamo. Mi pijemo dobru vodu, slobodno pijte vodu iz našeg vodovoda jer je ona odličnog kvaliteta, ali dokle će tako biti, zavisi od nas. Voda kao resurs na planeti je deficitarna, ali ne može se posmatrati samo kao resurs i pijaća voda. Klimatske promene nose veliki problem sa kojim se već suočavamo, a to su bujice – rekao je Trivan.

Vršilac dužnosti direktora republičke Direkcija za vode Miodrag Pješčić je kazao da su voda i energija usko povezane, te da sve veća potražnja za ograničenim zalihama vode usmerava proizvođače energije da pronađu alternativne pristupe.

– Veliki potrošači vode su poljoprivreda, prerađivačka industrija, vodosnabdevanje stanovništva i očuvanje ekosistema. Korišćenje gasa, nafte i bio- goriva mogu dovesti do rizika koji se mogu odraziti na vodne resurse ali i na ostale korisnike vode. Kod nas, kao i u svetu, početkom 20. veka su počele da se grade hidroelektrane. Ranije su one služile za osvetljenje ili neku manju industriju, ali sada se energetika razvija. Najviše hirdroelektrana je izgrađeno na rekama sa velikim hidro- potencijalom, pre svega na Dunavu i Drini – naglasio je Pješčić.

Sekretar Privremenog organa Goran Vesić uručio je povelje u znak priznanja i zahvalnosti za dugogodišnji stručni doprinos na razvoju gradskih voda i unapređenju hidrotehničke struke Dragani Milovanović, šefu Odseka za strateško planiranje i upravljanje i međunarodnu saradnju u oblasti voda Republičke direkcije za vode Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, Ljiljani Vasiljević, šefu Službe sanitarne kontrole vode u JKP „Beogradski vodovod i kanalizacija i Milanu A. Dimkiću, direktoru Instituta za vodoprivredu „Jaroslav Černi” i profesoru Fakulteta tehničkih nauka Univerziteta u Novom Sadu.

Organizacija Ujedinjenih nacija je 1993. godine proglasila 22. mart za Svetski dan voda. Dan voda se širom sveta obeležava organizovanjem brojnih stručnih konferencija i nizom manifestacija. Svake godine UN određuju temu kojoj je posvećen Dan voda  kako bi pažnja bila posvećena različitim, suštinski važnim segmentima. Ove godine Ujedinjene nacije su Svetski dan voda posvetile temi „Voda i energija”, a centralna manifestacija je u Tokiju. Ovim danom Ujedinjene nacije žele da podsete na važnost zaštite voda i na veliki broj ljudi širom sveta koji žive u siromašnim područjima u  nehigijenskim naseljima i koji teško dolaze do zdrave vode za piće.

U Beogradu se Svetski dan voda obeležava od 2005. godine. Na taj način Beograd prihvata svetske vrednosti i iskazuje brigu o prirodnim resursima i životnoj sredini. Srbija je 47. od 180 država rangiranih po količini vodnih resursa u svetu.
Za Dana šuma izabran je 21. mart s ciljem da se najširoj javnosti ukaže na značaj i korist šuma, ali i na neophodnost zaštite i očuvanja šuma kao dragocenog prirodnog resursa. Ideja za obeležavanje Svetskog dana šuma nastala je na sednici Generalne skupštine Evropske poljoprivredne konfederacije 1971. godine.

Šumovitost u Srbiji je posle prve polovine XX veka u konstantnom porastu. Šumovitost naše zemlje se u ovom periodu povećala sa 21,4 odsto na današnjih 34 odsto (podatak do 2009).

Površina šuma u Srbiji iznosi 2.252.000 hektara. Srbija se smatra srednje šumovitom zemljom. Od ukupne površine njene teritorije 29,1 odsto (u Vojvodini 7,1 odsto, a u središnjoj Srbiji 37,6 odsto) nalazi se pod šumom (prema Nacionalnoj inventuri šuma Republike Srbije, 2009). Šumovitost je, u odnosu na globalni aspekt bliska svetskoj, koja iznosi 30 odsto, a znatno je niža od evropske, koja dostiže 46 odsto.

Svetski Dan šuma u Srbiji obeležava se organizovanjem raznih akcija sadnje,  pošumljavanja, kako bi se konkretnim radom dao doprinos povećanju površina pod šumom, organizovanjem izleta i poseta šumama za predškolsku i školsku decu, kako bi se upoznali sa značajem šuma i njenim vrednostima, organizovanjem raznih tribina i manifestacija.

Događaju su prisustvovali član Privremenog organa Andreja Mladenović, sekretar za komunalne i stambene poslove Slobodan Stanojević, direktor JP „Srbijašume” Igor Braunović, kao i ambasador Finske Peka Orpana.