Sećanje na stradanje Narodne biblioteke

Centralna manifestacija obeležavanja Dana sećanja na stradanje Narodne biblioteke Srbije u Drugom svetskom ratu održana je danas na nekadašnjem lokalitetu biblioteke na Kosančićevom vencu. Pre 73 godine, 6. aprila 1941. u naletu nemačkih bombardera, do temelja je srušeno zdanje Narodne biblioteke Srbije i uništen knjižni fond od pola miliona svezaka srpskog i stranog porekla.

Ova manifestacija bila je prilika da gosti ostave po jednu knjigu na lokalitetu kao simboličan povratak knjige na mesto gde je uništen deo srpske i svetske kulturne baštine. Prema rečima gradskog sekretara za kulturu Vladana Vukosavljevića, ovo mesto je bilo ognjište znanja, mudrosti, iskustva, kolektivnog sećanja i kulture našeg naroda i neprijatelj je znao zbog čega ga je bombardovao.

– Na svu sreću, iskrice iz ovog ognjišta i dalje „gore” na drugim mestima. Zahvaljujući njima, mi danas postojimo kao narod sa svojim identitetom. Na nama je da o tome brinemo. Zato uvek treba podsećati i one koji znaju i one koji ne znaju našu istoriju da se ovako nešto dogodilo i ostavilo trajan ožiljak. U isto vreme, ovakvi događaji treba da budu i podsticaj da čuvamo i negujemo ono najvrednije. Na taj način ćemo ostati ono što smo uvek bili: značajan deo kulturne mape Evrope – istakao je Vukosavljević.

Ministar kulture i informisanja u tehničkoj vladi Ivan Tasovac precizirao je da su u požaru nestale, između ostalog, lične biblioteke Vuka Karadžića, Đure Daničića, Janka Šafarika, kao i kolekcije srpskih srednjovekovnih i orijentalnih rukopisa. Uništenje Narodne biblioteke jedan je od najvećih zločina počinjenih nad kulturnom baštinom u Evropi tokom Drugog svetskog rata. Ovaj krater iznad kojeg stojimo, rekao je Tasovac, istovremeno je i simbol našeg nemara i kulturno-istorijske ravnodušnosti u odnosu prema najznačajnijim institucijama naše kulture. Ima li bilo čega smislenijeg nego da na ovom mestu ponovo zaživi nova, drugačija, modernija biblioteka, koja bi predvodila proces digitalizacije srpskog kulturnog nasleđa i istovremeno bila čuvar kolektivnog pamćenja i garant tehnološkog napretka u Srbiji u 21. veku, poručio je Tasovac.

U umetničkom delu programa učestvovala je pozorišna trupa „Dah teatar”.