Svečana akademija u znak sećanja na žrtve holokausta na Starom sajmištu

Gradski menadžer Goran Vesić prisustvovao je večeras, u Spasićevom paviljonu na Starom sajmištu, svečanoj akademiji organizovanoj u znak sećanja na žrtve holokausta u Beogradu. Vesić je podsetio da su Srbi i Jevreji, zajedno sa drugim narodima, vekovima živeli složno, i zajedno gradili Beograd.

– Naš grad duguje mnogo toga svojim jevrejskim sugrađanima. Mnogi od njih su bili umetnici, profesori, arhitekte i utkali svoj život, rad i znanje u istoriju i kulturu Beograda. Danas, 17 ulica u gradu nosi ime značajnih Jevreja. Pre Drugog svetskog rata jevrejska zajednica brojala je 10.000 ljudi, tokom rata je skoro potpuno uništena. Kao građaninu ove zemlje, nikada mi nije bilo jasno zašto Staro sajmište nije obeleženo kao stratište i kao logor. Verovatno nikada nećemo dobiti odgovor na to pitanje, iako su mnoga druga mesta obeležena onako kako dolikuje ljudima koji su na takvim mestima stradavali i ubijani. Želim da vam kažem da je naša čvrsta namera, kao Gradske uprave koja je izabrana pre mesec dana, da narednih nekoliko godina učinimo prve korake da ovo mesto bude obeleženo onako kako je dostojno, da bude obeleženo kao mesto stradanja naših sugrađana samo zato što su rođeni kao Jevreji ili Srbi, antifašisti, Romi, Hrvati, i svi drugi, samo zato što su se borili protiv tadašnjeg svetskog poretka, najvećeg zla u istoriji čovečanstva – nacizma. U toj nameri sarađivaćemo sa svima koji mogu da pomognu, onima koji se bave ovom temom, predstavnicima jevrejske zajednice, prijateljima iz izraelske ambasade i onima koji su pokretali inicijative, i verujem da ćemo veoma brzo moći da izađemo sa planom kako će ovo mesto biti obeleženo. Ono treba da bude mesto koje će nas podsećati na strašne događaje u našoj istoriji i koje će služiti kao opomena da se tako nešto nikada više ne ponovi. Verujem da ćemo u narednih nekoliko godina moći da vidimo konkretne korake i da će ovo mesto, Topovske šupe i druga stratišta biti obeležena na način kako to dolikuje, a ne da budu prodavana kao građevinsko zemljište. Stratišta nisu na prodaju, stratišta se moraju obeležiti. Čuo sam da Beograd nema svoj Dan sećanja na beogradske jevreje, i ja vas molim da tu inicijativu pokrenete, i budite uvereni da ćemo je staviti na prvu sednicu Skupštine grada i da ćemo taj dan ubuduće obeležavati – rekao je Goran Vesić.

Gostima na večerašnjoj akademiji obratili su se i Jozef Baruhović, potpredsednik Saveza jevrejskih opština, Ruben Fuks, predsednik Saveza jevrejskih opštine Srbije, i Branko Šnap, predsednik lože „Bnei Brit”, koji su podsetili na stradanje Jevreja u Beogradu od 6. aprila 1941. do 10. maja 1942. godine na Starom sajmištu (Judenlager Zemlin). Oni su istakli zajedničku poruku da je prijateljstvo srpskog i jevrejskog naroda neraskidivo, izrazivši nadu da će se učiniti svi potrebni koraci kako bi mesta stradanja bila obeležena na dostojanstven način, a Staro sajmište dobilo status memorijalnog kompleksa. Na akademiji je pročitano i pismo studentkinje Hilde Dojč, koja je pomagala u logorskoj bolnici i koja je odbila mogućnost spasenja da bi ostala sa svojim sunarodnicima. Po inicijativi „Bnei Brit” lože, veće Jevrejske opštine Beograd je odlučilo da se od ove godine 10. maj obeležava kao Dan sećanja na žrtve holokausta u glavnom gradu u formi svečane akademije, sa porukom da se tako nešto više nikad, nigde i nikome ne ponovi.

Prvi put posle holokausta obeležava se sećanje na beogradske Jevreje i one dovedene u Beograd iz Banata, srednje i južne Srbije i jevrejske izbeglice iz Austrije i Čehoslovačke. Akademiji su, između ostalih, prisustvovali i ambasador Nemačke u Beogradu Hajnc Vilhelm, Itaj Milner, zamenik ambasadora Izraela, predstavnici ambasade Slovačke, predsednik Nacionalnog saveta Romske nacionalne manjine Vitomir Mihailović, direktor Arhiva Jugoslavije Miladin Milošević, direktor Etnografskog muzeja Miroslav Tasić i Milan Koljanin iz Instituta za savremenu istoriju.