Vesić: Reprogram za vlasnike gradskog građevinskog zemljišta koji gradu duguju novac

Grad Beograd će u na narednom periodu ponuditi reprogram vlasnicima lokacija koji gradu duguju novac i dati im rok od godinu dana da svoje lokacije privedu nameni, izjavio je gradski menadžer Goran Vesić za radio Studio B. - Postoje firme koje su platile sve obaveze prema gradu, a iz nekih svojih razloga nisu krenuli u rad, nemaju novca, ušle su u probleme. Druga vrsta problema su firme koje su počele sa plaćanjem obaveza prema gradu, ali su u nekom trenutku zastale, platile jednu, dve, tri rate, ne mogu više i ušle su u stečaj. I treći problem su firme koje su otišle u stečaj, koje nisu platile ništa, a dobile su zemljište. Mi imamo pravo po zakonu da oduzmemo lokacije koje nisu privedene nameni, pri tome moramo da vratimo novac, ako je neko od njih uplatio novac. Naša ideja je da u narednom periodu sa svima koji duguju dogovorimo određeni reprogram, da im omogućimo da plate obaveze sa nekim diskontom, da ih oslobodimo kamata i da im damo rok od godinu dana da počnu da privode nameni svoje lokacije. Ako ne počnu sa privođenjem nameni svojih lokacija, mi ćemo te lokacije verovatno oduzimati i stavljati na prodaju. Upravo tražimo rešenje za to što je većina tih lokacija zapuštena. Znači, ako je vaša lokacija možete da ne radite ništa na njoj godinama, ali ne možete da pustite da zaraste u korov i da ruži grad. Tako da mi spremamo poseban propis u kome će svi vlasnici biti u obavezi da rešavaju, odnosno da uređuju svoje lokacije. Ukoliko vlasnici ne budu održavali te prostore, onda će to raditi, po našoj novoj odluci, ,,Gradsko zelenilo’’, ali će se to vlasnicima naplaćivati – istakao je Vesić. Govoreći o problemu Čukaričkog rukavca Vesić je naveo da će sanacija tog dela krenuti do kraja sledeće nedelje. - Problem Čukaričkog rukavca je Topčiderska reka koja ubacuje mulj. Drugi problem je pilon na mostu na Adi koji je kada je postavljen usporio ulazak vode, tako da se deo tih materija vraća nazad u rukavac. Postoje dva načina da se to reši, tako što će se cela Topčiderska reka tretirati, i za to postoji projekat u Sekretarijatu za zaštitu životne sredine i drugi malo revolucionarniji način je skretanje Topčiderske reke, koja bi se umesto u rukavac ulivala pravo u Savu. To nije tako dobro jer će te materije ulaziti u Savu. Sava ima mogućnost da to sve prečisti, ali to nije dovoljno dobro. Mi smo raspisali javnu nabavku i rešićemo problem Čukaričkog rukavca u naredne dve godine. Taj mulj će biti očišćen, a ljudi će moći slobodno da koriste čamce. U međuvremenu imamo plan da napravimo novu modernu marinu na mestu sadašnje. To će raditi „Ada ciganlija” i ona za to traži partnera. Mislim da smo blizu da nađemo partnera za takvu vrstu posla. Ggrađani će imati novu marinu gde će postojati benzinska pumpa, prodavnice, sve ono što jedna marina treba da ima. A poznato je da u Beogradu u ovom trenutku nemamo ni jednu marinu – precizirao je Vesić. Prema njegovim rečima, do 20. oktobra bi trebalo da bude završen spomenik caru Nikolaju II, koji je, kako je dodao, uradio jedan od najčuvenijih ruskih vajara. - Spomenik smo dobili kao donaciju Ruske federacije. Mi radimo postament i uređujemo park, a kamen bi trebalo da stigne iz Bugarske. Spomenik zaista izgleda sjajno i ako postoji neko mesto na svetu gde je car Nikolaj zaslužio spomenik, posle Moskve, to je Beograd. Bilo je raznih pitanja u javnosti čime je on nas zadužio. On je nas veoma zadužio. Car Nikolaj je ušao u Prvi svetski rat na strani Srbije, Rusija nije morala da uđe u taj rat. Drugo, kada je srpska vojska izbegla preko Albanije, kada su se saveznici premišljali, poslao je čuveni telegram u kojem je rekao ako ne budu poslate lađe za srpsku vojsku, da će Rusija istupiti iz rata i separatno sklopiti mir sa Nemačkom. Ta činjenica je dovoljna da on ima spomenik u Beogradu. Naš prestolonaslednik Aleksandar mu to nikada nije zaboravio, a Jugoslavija nije imala diplomatske odnose sa SSSR'om sve do '41. godine. Pri tom je Beograd, odnosno tadašnja Jugoslavija primla najviše izbeglica iz carske Rusije posle Pariza. Oni najbogatiji su išli u Pariz, srednja klasa je dolazila u Beograd. Ovde je došao predsednik Skupštine, poslednje carske Skupštine. Ono što je za nas veoma važno je da su ti ljudi uradili ,mnogo za našu kulturu, za našu arhitekturu. Mi smo dobili puno dolaskom tih učenih ljudi , koji su se inkorporirali u naše društvo – istakao je Vesić i podsetio da je Nikola Pašić, koji je bio predsednik Vlade, u svom testamentu ostavio novac za podizanje spomenika caru Nikolaju. Svojom ličnom obavezom smatram, neveo je Vesić, da učinim nešto da Beograd sačuva svoj duh, tako što će se sećati velikih ljudi koji su taj duh i gradili. - Osim spomenika caru Nikolaju, koji treba da govori o tome da se mi sećamo ljudi koji su nas zadužili, treba da se sećamo i ljudi koji su dali nešto ovom gradu. Pre nekoliko dana sam sa ćerkom Borislava Pekića, Aleksandrom Pekić, razgovarao o spomeniku tom književniku. Sa Komisijom za imenovanje ulica i trgova razgovaramo da uradimo drugi deo Cvetnog trga, deo ispred starog C marketa. Sada uređujemo deo gde su prodavnice „Zelenila”. Raspisaće se konkurs zajedno sa Društvom arhitekata Beograda i tu nam je ideja da se napravi jedna mala cvetna pijaca. Ideja je da tu bude neka fontana, da tu bude mesto gde bi se održavale pesničke večeri, a u donjem delu tog trga, prema Jugoslovenskom dramskom pozorištu, bio bi spomenik Borislavu Pekiću . To je pravo mesto za spomenik Borislavu Pekiću, jer on je iz tog kraja, gleda na svoju gimnaziju. Porodica se složila i mi ćemo se time baviti – naglasio je gradski menadžer. Osim toga, dodao je Vesić radimo na tome da Miloš Crnjanski dobije svoj spomenik, a ideja je da to bude u parku Manjež, odnosno ispred Jugoslovenskog dramskog pozorišta. - Razgovarao sam i sa gospođom Ljiljanom Kapor jer će sledeće nedelje biti pet godina od smrti Mome Kapora. Uslov da on dobije neku ulicu ili trg je da prođe pet godina od smrti. Zajednička ideja je bila da Momi Kaporu ne treba spomenik, već neko Momino ćoše ili Momin kutak. On je to zaslužio. Za to ćemo tražiti pomoć i drugih ljudi. Razmišljamo o tome kako da uradimo taj kutak, u kome će mladi slikari i pesnici imati svoj kutak. Razmišljamo o tome da zajedno sa Studijom B uradimo igralište Duška Radovića, jer da smo pitali Duška Radovića kakav bi voleo spomenik, on bi rekao da to bude igralište za decu – rekao je Vesić. Prema njegovim rečima, veoma ozbiljan problem, koji će se rešavati sa investitorima, je to što oni imaju obavezu po zakonu da urade onoliko parking mesta koliko imaju stanova, kada grade zgrade. - Dešava se da mnogi od njih to ne urade, a što ćemo sada da kontrolišemo.Dešava se takođe da neki od njih prodaju parking mesta drugim ljudima. Mi razmišljamo o tome izađemo pred Ministarstvo građevine sa predlogom da kada prodajete stan, morate istovremeno da prodate i parking mesto po ceni koja je definisana. Ako stan košta 1.000 evra po kvadratu, onda istovremeno morate da prodate i parking mesto. To je jedan od načina da uvedemo red u ovu oblast – istakao je gradski menadžer.