Otkrivanje spomenika caru Nikolaju II Romanovu u novembru

Godišnjica oslobođenja Beograda biće obeležena kako dolikuje, proslava počinje 9. oktobra i svakoga dana jedna manifestacija će se održavati u jednoj od ustanova kulture, a centralna manifestacija će biti 16. oktobra, rekao je gradski menadžer Goran Vesić, gostujući na „Studiju B”.

– U Beogradu će 16. oktobra biti vojna parada, a tada u Beograd dolazi predsednik Ruske federacije Vladimir Vladimirovič Putin. On će doći u ime zemlje čije su jedinice učestvovale u oslobođenju Beograda i čijih je oko 1.000 vojnika tada poginulo. Naša centralna proslava biće održana u „Kombank areni”, gde ćemo obeležiti sam čin oslobađanja Beograda, a 20. oktobar je predviđen za polaganje venaca. Ova proslava ima veliki značaj i podseća svet i građane naše zemlje gde je Srbija bila u vreme velike borbe sa fašizmom, podseća na kojoj smo strani čovečanstva bili, podseća da ne treba da se stidimo svog antifašizma. Ova proslava nema ideološki karakter, ne treba da deli ljude, ona treba da govori o tome da smo se oslobodili od fašista i da je ovaj grad ponovo postao slobodan i da je poslednjih 70 godina slobodan grad koji se samostalno razvija, gradi i napreduje. Mislim da će posle ovoga prestati stid koji je poslednjih decenija bio dominantan u našem društvu – mi smo se stideli naše antifašističke borbe. Uz Ruse, Jevreje i druge narode, mi smo zemlja i narod koji je mnogo stradao u toj borbi. Ovo je važno podsećanje na antifašističke korene i antifašističku tradiciju – naveo je Vesić i podsetio da je Evropska unija za svoj dan uzela 9. maj, Dan pobede nad fašizmom.

On je najavio da otvaranje spomenika caru Nikolaju II Romanovu neće biti tokom oktobarskih svečanosti, već će se to desiti u novembru, u okviru proslava koje slavi čitava Evropa – završetka Prvog svetskog rata.

– Tada u Srbiju dolazi ruski patrijarh. Mi ovim ne pišemo novu istoriju, već kao narod treba da raščistimo sa tim da neko ko je zadužio ovaj narod, bez obzira na to da li je Rus, Amerikanac, Srbin, treba da dobije poštovanje i zasluge od ovog naroda. Ne treba da nas interesuje ideologija i u kakvim se istorijskim okolnostima to desilo. Takva je situacija sa Ulicom Peke Dapčevića, on je komandovao jedinicama koje su oslobodile Beograd, taj čin je doneo njemu pravo da ga se Beograd seća. Tako je i sa Nikolajem Romanovim koji je spasao srpsku vojsku na Krfu. Da nije bilo ultimatuma Nikolaja Romanova Francuskoj i Britaniji, pitanje je koliko bi brodova došlo po srpsku vojsku, a on je pretio izlaskom iz rata. Ako ima neki grad u svetu u kojem on treba da ima spomenik, to je Beograd. Isto je i sa kraljem Aleksandrom, jer je i on deo istorije ovog naroda. Istoriju treba ostaviti istoričarima, a Beograd treba da se seća svakog čoveka koji je učinio nešto za njega. Nadam se da ćemo se sećati i inženjera Zarića koji je spasao tramvajski most, kao i Mihajla Pupina po kome će biti nazvan most Zemun–Borča, jer su gledaoci „Studija B” najviše glasali za taj predlog – istakao je Vesić.

Gradski menadžer je rekao da će u narednih nekoliko godina projektom o obnovi fasada mnogo njih biti obnovljeno i da će Beograd pokazati svoju lepotu kroz mnoge skrivene fasade pored kojih danas prolazimo i ne primećujemo ih.

– Uspeli smo da pronađemo način da se obnavaljaju fasade u Beogradu, a da grad to ništa ne košta. U pitanju je ideja donatorstva u kulturi. Veoma smo ponosni na taj projekat, radili smo ga veoma dugo. Kada budu obnovljene, videćemo kako se gradilo dvadesetih, tridesetih godina prošlog veka, kao i u pretprošlom veku ili posle Drugog svetskog rata – naveo je Goran Vesić.