Javni spomenici i spomen-obeležja kolektivno pamćenje i/ili zaborav

U Zavodu za zaštitu spomenika kulture grada Beograda danas je održana peta u nizu konferencija na temu „Javni spomenici i spomen-obeležja kolektivno pamćenje i/ili zaborav”. Izborom teme o zaštiti, uređenju i korišćenju nepokretnog kulturnog nasleđa, Zavod se pridružio obeležavanju stogodišnjice od početka Prvog svetskog rada.

Direktorka Zavoda Nela Mićović je rekla da se Zavod trudi da očuva spomenike kulture kojih na teritoriji grada ima 411.

– U poslednje dve godine obnovili smo i rekonstruisali 24 spomenika i spomen-obeležja koji za temu imaju Prvi svetski rat i memorijale posvećene tom periodu. Ove godine smo rekonstruisali Kuću Stepe Stepanovića u Kumodražu i organizovali izložbu o memorijalima na teritoriji grada Beograda posvećenu Prvom svetskom ratu. Prateći deo konferencije je Zbornik radova, koji izlazi već peti put i koji sakuplja radove svih učesnika. Tu su teme različite i nisu vezane samo za Prvi svetski rat, već i za očuvanje spomeničkog nasleđa na teritoriji grada Beograda. Sekcija fotografa Društva konzervatora Srbije postavila je izložbu „Memorijali Velikog rata”, koja će biti otvorena u zgradi Zavoda do kraja meseca – istakla je ona.

Profesor na Arhitektonskom fakultetu Vladimir Mako je naveo da su neki javni spomenici pali u zaborav, ali i to da se neki novi stvaraju.

– Ova konferencija bi trebalo da ukaže društvu na suštinski problem, a to je da nacija i društvo bez memorije ne postoje. Memorija pripada jednom periodu, ne sme da se zaboravi, ona je deo istorije. Ako se stidimo dela naše prošlosti, onda se stidimo i sami sebe – naglasio je Mako i dodao da su u Beogradu spomenici „manje-više očuvani” ali da je problem u unutrašnjosti, gde devastacija spomenika predstavlja ozbiljan problem.

Održavanje konferencije i publikovanje Zbornika omogućila je Gradska uprava grada Beograda – Sekretarijat za kulturu.