Izjava Gorana Vesića povodom inicijative ombudsmana Jankovića

Prava zaštitnika građana su regulisana pozitivnim propisima i kao što sam već rekao niko mu ne osporava mogućnost da, kao i svaki drugi građanin, pokreće postupak za ocenu ustavnosti nekog akta. Nisam smatrao potrebnim da naglasim ono na čemu Janković insistira, a to je da je važniji od običnog građanina. Ako mu to nešto znači, priznajem da je važniji. I mnogo bolje plaćen. Baš zato što je važniji i bolje plaćen od običnih građana, Janković treba da bude i odgovorniji i da više vodi računa o posledicama svojih izjava. U tome je problem.

Korisno je da je zaštitnik građana javno objasnio da je pokrenuo samo inicijativu o kojoj Ustavni sud treba da donese odluku. Način na koji je svoju inicijativu promovisao sugerisao je da je odluka suda samo formalnost. Da je tako, potvrđuje i činjenica da su neki mediji njegovu izjavu preneli kao da je utvrđena neustavnost. Odluku o tome da li je nešto ustavno ili nije donosi Ustavni sud, a ne zaštitnik građana, koliko god da je važan.

Ako već zaštitnik građana insistira na tome da je važniji od običnih građana, kao i na činjenici da Ustavni sud mora da prihvati njegovu inicijativu, čemu potreba za samoreklamiranjem i promocijom sopstvene inicijative u medijima? Osim ako to nije pritisak na sud i hajde da verujemo nesvesno urušavanje komunalnog sistema.

Janković bi trebalo da zna da njegove izjave imaju posebnu težinu. Zaštitnik nema pravo da svojim, nadam se samo nespretnim izjavama, dovodi građane u zabludu da su odluke prekršajnih sudova nezakonite i time podstiče pravnu nesigurnost. Ko će biti odgovoran ako sutra neki švercer u autobusu napadne kontrolora jer je čuo da zaštitnik prava građana tvrdi da je prekršaj neustavan?

Kada već Janković uzima sebi za pravo da proziva Skupštinu grada Beograda zato što ga nije konsultovala prilikom donošenja odluke, moram da postavim pitanje zašto se nije sam obratio Gradskoj upravi, izneo svoje argumente i možda ubedio Grad Beograd da je u pravu ako je već uveren da gradska odluka nije zakonita? Ili da mi ubedimo njega da nije u pravu. Zaštitnik građana bi tebalo da zna da se propisi u Skupštini grada  Beograda donose u propisanoj proceduri u kojoj se često traži mišljenje Javnog pravobranilaštva kao i drugih tela koja su nadležna da proveravaju da li su odluke u skladu sa zakonom. I na kraju, za te odluke glasaju odbornici koje su izabrali građani. To ne znači da su sve odluke Skupštine bezgrešne, ali u svakom slučaju mnoge dileme mogu da se reše komunikacijom, a ne na sudu. Ovako, imam utisak da je jedva dočekao da pokrene postupak ili, da budem precizniji, da objavi saopštenje da je to uradio.

Dobro je da je zaštitnik građana javno podsetio građane da „plaćanje prevoza ili bilo koje druge usluge nije pitanje dobre volje, već obaveze za koju postoji način prinudne naplate”. To je upravo ono na čemu insistira Grad Beograd – da se korišćenje javnog prevoza plaća. Važno je da ombudsman javno pozove građane da plaćaju javni prevoz, a ne da građani misle da to nije njihova obaveza.

Podsećam na kraju zaštitnika građana da su mu vrata Skupštine grada uvek otvorena, kada god smatra da neki gradski propis nije u skladu sa zakonom. Verujem da je to bolji način komunikacije od pokretanja postupka pred sudovima i objavljivanja saopštenja. Nažalost, za inicijativu koja je povod ove polemike je kasno, jer je upravo zaštitnik izabrao sud, slanje saopštenja i polemiku. Koliko god da poštujemo instituciju zaštitnika građana i priznajemo da je važniji od običnih građana i bolje plaćen od njih, ne možemo da dozvolimo da u javnosti širi dezinformacije koje imaju pogubne posledice po komunalni sistem grada, navodi se u izjavi gradskog menadžera Gorana Vesića.