Vesić i Folić u poseti čoveku koji je preobrazio Barselonu

Gradski menadžer Goran Vesić i gradski arhitekta Milutin Folić su u poseti Barseloni, gde sa čelnicima ovog grada razgovaraju o saradnji Beograda i Barselone i mogućnostima da naš grad iskoristi iskustva Barselone u uređenju grada i ubrzanom privrednom razvoju.

Vesić i Folić su se danas sastali sa Miguelom Sodupe, koji je duže od decenije kao direktor gradske kompanije „Barselona regional” bio zadužen za strateško planiranje razvoja Barselone. Miguel Sodupe je jedan od najzaslužnijih za današnji izgled Barselone.

Posle sastanka, gradski arhitekta Milutin Folić je istakao da je Barselona možda i najvažniji grad koji je, kao prvi čovek urbanizma Beograda, trebalo da poseti.

– Barselona je klasičan primer kako je moguće jedan zapušten i oronuo grad pretvoriti u jedan od najlepših gradova Evrope – rekao je gradski arhitekta i dodao da je za njega lično bilo veoma važno da čuje iskustva uvaženog arhitetke Sodupea i njegovog tima.

– U prvoj fazi, odmah posle pada Frankove diktature, ljudi koji su vodili Barselonu su sa veoma skromnim sredstvima krenuli u uređenje javnih površina kao što su trgovi, pešačke zone i parkovi, u uređenje škola, bolnica i obdaništa, kao i u projekte socijalnog stanovanja. Barselona je u to vreme bila siv grad nalik sadašnjem Beogradu. U drugoj fazi razvoja Barselone, od polovine osamdesetih godina prošlog veka, posle dobijanja Olimpijade, pretvarali su industrijske zone koje su bile u centru grada prvo u sadržaje za Olimpijadu, a potom za turizam, planinu Monžuik u turističku atrakciju, a posebno su razvijali velike projekte kao što su obilaznice, aerodrom i uredili priobalje. Danas nama zvuči neverovatno, ali u to vreme je Barselona imala samo jednu plažu jer je uz obalu bila industrija i prerada otpada!? Zanimljivo je da su na gradskom nivou usvojili plan muzeja i plan hotela. Treća faza razvoja Barselone vezana je za Evropsku uniju i fondove za razvoj turizma i kulture koji su omogućili da se grad dodatno razvija. U ovoj fazi ulagano je u šire okruženje Barselone, što je podrazumevalo povezivanje brzom železnicom sa Madridom i Parizom, izgradnju luke, novog aerodroma i transformaciju preostalih privrednih zona u druge delatnosti – rekao je gradski arhitekta Folić.

– Dogovorili smo se da Sodupe sa svojim timom dođe u Beograd, kako bi našem timu koji se tek osniva preneo svoja iskustva i pomogao nam da strateški planiramo urbanistički razvoj grada – rekao je Folić i dodao da je svom domaćinu iz Barselone preneo planove Beograda kao što su pretvaranje užeg centra grada u pešačku zonu, uređenje tri centralna trga odnosno trga između Skupštine Srbije i Skupštine grada, Terazija i Trga republike, projekat izgradnje preko stotinu mini-parkova tokom svake godine, uređenje skverova i izgradnja fontana i povezivanje centra grada sa rekama.  Posebno mi je zadovoljstvo što sam u timu ljudi koji rade za Barselonu upoznao Aleksandra Ivančića, našeg čoveka koji se dokazao ovde – rekao je Folić i dodao da je Ivančić već angažovan u Beogradu kao član Komisije za Muzej grada Beograda.

Gradski menadžer Goran Vesić je posle sastanka rekao da se Beograd nalazi danas na poziciji na kojoj je Barselona bila početkom osamdesetih godina, posle pada Frankove diktature, u vreme kada je Španija ulazila u Evropsku uniju.

– Barselona je tada bila van svih evropskih tokova, ali je pametnom politikom svog gradskog rukovodstva, uz učešće građana, angažovanje donatora i sa ne tako puno spostvenih sredstava počela da se obnavlja i uređuje – rekao je Vesić i dodao da su Olimpijske igre koje su održane 1992. godine bitno ubrzale razvoj i uređenje Barselone.

Prema njegoim rečima, kao i Barselona pre više od dve decenije, i Beograd danas ima svoju „Olimpijadu” odnosno investiciju koja će ubrzati razvoj našeg grada, a to je projekat „Beograd na vodi”, a Srbija počinje i pregovore o pridruživanju Evropskoj uniji kao Španija nekada.

– Sastanak koji smo imali sa ljudima koju su urbanizovali i uredili Barselonu za nas je bio veoma koristan jer zahvaljujući njihovom radu, Barselona danas ima prihode od turizma koji su u stotinama miliona evra, a grad poseti 35 miliona turista godišnje. Turizam je u Beogradu najbrže rastuća privredna grana i mi možemo mnogo da naučimo od Barselone i da uređujući naš grad, obezbedimo da naša prestonica i mnogo naših građana živi od turizma – rekao je Vesić i dodao da je važno da Beograd osim hotela ima i odgovarajuću ponudu za turiste, a to su istorijski delovi grada kao što su Kalemegdan, Skadarlija, Gardoš ili Savamala, kulturni i sportski događaji, kao i organizivane posete van grada, u druge delove Srbije.

Gradski menadžer Goran Vesić i gradski arhitekta Milutin Folić danas nastavljaju posetu Barseloni serijom razgovara sa čelnicima ovog grada, posetom gradskoj upravi i predstavljanjem razvojnih projekata Beograda privrednicima Katalonije.