Delegacija Beograda u Pragu o vodosnabdevanju i tretmanu otpadnih voda

Delegacija Beograda u sastavu Borko Milosavljević, pomoćnik gradonačelnika, Svetozar Veselinović, direktor „Beogradskog vodovoda i kanalizacije”, i Zoran Matić, izvršni direktor BVK za kanalizacioni sistem, u poseti su Pragu. Cilj posete je da se izvrši razmena iskustva sa Pragom u delu koji se odnosi na vodosnabdevanje, a naročito na kanalizaciju i tretman otpadnih voda.

– Prag je u potpunosti rešio pitanje vodosnabdevanja i to sa prosečnih 110 litara po stanovniku na dan. Pokrivenost vodovodnom i kanalizacionom mrežom je 100 odsto. Uređaji za prečišćavanje otpadnih voda izgrađeni su  šezdesetih godina i trenutno se radi na njihovoj rekonstrukciji. Prag je grad u kojem se 100 odsto otpadnih voda prečišćava i tek nakon toga ispušta u reke. U Beogradu je ovaj procenat nula odsto. Ovu priliku iskoristili smo da posetimo glavne fabrike za proizvodnju i distribuciju vode, kanalizaciju i sisteme za prečišćavanje otpadnih voda. Razmotrili smo način njihovog funkcionisanja, ali i modele finansiranja i načine izgradnje – rekao je Borko Milosavljević.

Pored predstavnika iz Praga, delegacija Beograda susrela se i sa direktorima preduzeća za vodovod i kanalizaciju u Budimpešti i Bukureštu.

– Činjenica je da Beograd ima 30 procenata teritorije koja nije pokrivena kanalizacionom mrežom. Ista situacija, po rečima predstavnika iz Rumunije, bila je u Bukureštu pre desetak godina. Sada, u Bukureštu pokrivenost kanalizacionom mrežom je 100 odsto, a u proteklih sedam godina u ovaj deo komunalne infrastrukture uloženo je 900 miliona evra. Bukurešt, Budimpešta, kao i Prag, izvor finansiranja za ovako velike projekte našli su u nekom od modaliteta javno-privatnog partnerstva – naglasio je pomoćnik gradonačelnika.

S obzirom na najsličnije polazne osnove koje je Bukurešt imao pre deset godina sa sadašnjim stanjem u Beogradu, dogovorena je poseta delegacije Beograda glavnom gradu Rumunije za prvu polovinu marta ove godine.

– Boravak u Pragu iskoristili smo da organizujemo više sastanaka i sa investitorima koji su uložili u ove sisteme, te da razmotrimo njihova iskustva i modele finansiranja koje su imali u Pragu, Budimpešti i Bukureštu. Zaključak je da Beograd u ovom delu komunalne infrastrukture jako zaostaje za gradovima regiona, ali je u isto vreme i velika šansa da kroz adekvatne modalitete finansiranja po uzoru na Prag, ovo pitanje sistemski reši – precizirao je Milosavljević.