Goran Vesić: Počela sadnja 53 platana koje smo uvezli iz Beča

Grad Beograd je doneo odluku da se Akademski park zatvara od ponoći do pet sati ujutru zbog toga što je on dosta devastiran, kao i zbog toga što je postao mesto okupljanja ljudi koji ga uništavaju, rekao je gradski menadžer Goran Vesić za Studio B.

– Obrisali smo grafite, radimo kapije i za sedam dana će taj park početi da se zaključava. Zavod za zaštitu prirode je, vršeći nadzor nad zelenilom, pre godinu dana dao nalog da se 21 stablo poseče. Ta stabla su u lošem stanju, trula su, mogla su da padnu i ugroze bezbednost ljudi. „Gradsko zelenilo” je kada je počela rekonstrukcija poseklo stabla i istovremeno je počela sadnja 53 nove sadnice, duplo više nego što ih je bilo. To su platani iz Austrije, koji krase parkove u Beču. Oni su visoki osam metara, imaju široke krošnje i prave veliki hlad. U janosti su se pojavile spekulacije da se stabla seku zbog toga što će tu da se pravi garaža. Garaža se pravi ispod okretnice i nema nikakve veze sa onim iznad zemlje, a i zašto bismo sadili nova ako želimo samo da posečemo stabla – rekao je Vesić.

On je istakao da će početi i da se primenjuje gradska odluka prema kojoj će onaj ko napiše grafit, morati i da ga obriše.

– Gradski urbanista Milutin Filić i ja smo razgovarali sa udruženjima grafitera koji rade umetničke grafite, tako da će se definisati određene površine u gradu na kojima će moći da se crtaju grafiti. Obrazovaćemo komisiju, biće određene površine i onda će moći da konkurišu, da daju skice toga što će nacrtati. Komisiju će činiti stručni ljudi, a ne ljudi iz grada. Onda će oni sa dozvolom grada raditi grafite i to će zaista ulepšati neke delove, jer kada su urađeni kako treba, mogu da budu prava umetnost. Tako na primer ogromni betonski stubovi na Mostu na Adi prosto mame ljude da nešto napišu i nema nikakvih razloga da se ti stubovi ne daju za oslikavanje. Kada se japanska ambasada radila na Novom Beogradu, oni su dali da se oslika ograda i po njoj više niko nije pisao. Imaćemo sastanke i sa navijačkim grupama jer i njih hoćemo da uključimo u to. Njihovi grafiti u kojima oni izražavaju ljubav prema svom klubu mogu da budu lepi. Grafita ne treba bude svuda, na zgradama koje su pod zaštitom države, nema mesta grafitima koji su poruke mržnje i koji ruže fasade. Graski urbanista Militin Folić radi na tome, jer ima dosta praznih fasada u donjim delovima grada da budu ponuđene za slikanje murala. To je suština ove odluke, a ne da se ljudi kažnjavaju. Odluka je doneta da bi grad bio uređen, u skladu je sa željom većine građana jer grafiti svima nama smetaju, ali nisu svi grafiti ružni – naveo je Vesić.

Govoreći o prolećnom sređivanju grada, Vesić je naglasio da su identifikovane deponije u gradu, te da će u okviru akcije čišćenja i one biti sanirane.

– Poenta prolećnog čišćenja grada nije da u tome da učestvuju samo gradske službe, što rade svaki dan čitave godine, u ovoj akciji će učestvovati građani zajedno sa gradom i opštinama. Tako ćemo jednog dana pozvati građane da iznesu kabasti optad, pa ćemo sa skupštinom stanara dogovoriti da se uredi zelenilo oko njihovih zgrada, uključićemo poznate ličnosti, opštine će identifikovati važna mesta koja treba da se očiste, ofarbaćemo klupe. U akciji će učestvovati i škole i vrtići. Dakle, važno je da u tome svi učestvujemo. Posle dugo godina ovo je jedna velika akcija koja treba da preraste u tradicionalnu. Dogovorili smo sa „Gradskim stambenim” da obiđu sve zgrade koje održavaju, da porazgovaraju sa stanarima i da zajedno sa njima identifikuju probleme. To preduzeće nema mnogo novca i ne može sve probleme da reši, ali može da reši neke sitne stavri – kazao je gradski menadžer.

Kada je reč o prebrojavanju putnika u gradskom prevozu, Vesić je rekao da se to radilo kako bi se napravio novi red vožnje.

– Red vožnje koji sada postoji napravljen je pre nekoliko decenija, niko nije uzeo u obzir da se grad menja, da nastaju nova naselja, da negde ima manje, a negde više ljudi. Mi sada tačno znamo koliko ima putnika na svakoj liniji i na osnovu toga možemo da planiramo kako će te linije izgledati. Tako je linija 95 najopterećenija u gradu sa 83.704 vožnje dnevno, posle nje je linija 23 sa oko 75.783 vožnje, pa linija 16 sa 66.000, pa linija 65 sa 64.000, a postoje linije koje su slabo opterećene kao što je linija 110, koja ima 68 vožnji, zatim 405, pa linija 513. Opterećenost tramvaja je 17 odsto i očigledno je da to nije rađeno kako treba. U tramvaje je uložen ogroman novac, kupovani su novi tramvaji, a oni su prazni. Dva i po miliona vožnji ima dnevno u Beogradu, od toga 63 odsto korisnika ne preseda, znači koristi samo jednu liniju, to jest jedan prevoz – precizirao je Goran Vesić.