Milutin Folić predstavio projekte za unapređenje i razvoj grada

Gradski urbanista Milutin Folić predstavio je danas javnosti projekat IME „Identitet – Mobilnost – Ekologija” Grada Beograda, kojim se jača identitet grada i promoviše koncept održive mobilnosti i uvođenje ekološke svesti.

Folić je prezentovao 20 potprojekata kojima se stvara prepoznatljiv, ekonomski i turistički privlačan i konkurentan grad.

Prvi potprojekat je „Priručnik za otvorene javne prostore” kojim će, kako je objasnio Folić, biti definisani principi po kojima će urbanisti, arhitekte i planeri raditi i uređivati javne gradske prostore odnosno projektovati njihovo uređenje.

– Biće definisana brzina kretanja kroz grad, pa će tako u ulicama manje širine biti smanjena brzina vozila na 30 kilometara na sat, znaće se koliko prostora treba ostaviti za pešaka kada se postavlja bašta ispred lokala, radiće se na tome da za pešake bude što manje prepreka na javnim prostorima – istakao je folić.

Potprojektom „Knjiga standarda urbane opreme, mobilijara i teksture grada” uvešćemo red na javnim površinama, naveo je Folić i dodao da će se na taj način standardizovati urbani mobilijar i popločavanje.

– Očekujemo da u narednom periodu bude izabran partner grada u osmišljavanju ove knjige standarda i da do kraja ove ili početkom sledeće godine već imamo završenu prvu fazu. To će omogućiti da javna preduzeća, u svakodnevnim nabavkama, mogu da nabave sve što je neophodno i da se to uklopi kada se postavi pored nečega što je recimo tri godine ranije postavljeno. Sledeći potprojekat je „GIS grada Beograda”, time se objedinjavaju svi prostorni podaci u digitalnoj formi. U narednom periodu informacije o lokaciji neće morati da se traže pismenim putem već će biti izdavane preko interneta. Klikom na svoju parcelu dobićete šta sve tu možete graditi. Potprojekat „Proširenje pešačke zone Knez Mihailove ulice” promoviše mobilnost i ekologiju u gradu. Sredinom avgusta počinjemo sa ovim projektom, za saobraćaj se zatvara Ulica Vuka Karadžića, plato ispred „Crvenog petla”, Ulica kneginje Zorke do Vasine, nakon toga Obilićev venac do Carice Milice, a potom ćemo raditi pešačku zonu Vasine ulice sa jedne strane i sa druge zonu oko Palasa i Kosančićevog venca. Svaka celina će  imati svoj identitet. Paralelno sa tim neophodno je da se rešava saobraćaj u tom delu grada, da se obezbede podzemne garaže, izmeste terminusi sa Trga republike i Studentskog trga. Ovo je kompleksan projekat koji ne može biti urađen za kratko vreme, ali u narednih nekoliko godina očekujemo da se on realizuje – naglasio je gradski urbanista.

Prema njegovim rečima, „Integralni sistem informisanja pešaka” je potprojekat kojim želimo da na savremen način napravimo sistem koji će stimulisati ljude da ne koriste automobile gde to nije neophodno

– Na jednostavnim mapama prikazaćemo ljudima gde mogu u pet minuta hodanja da dođu, a da ne uzimaju gradski prevoz, taksi. Obeležićemo i značajne gradske objekte kao što su muzeji, pozorišta. Sve što je važno u centru grada biće obeleženo na srpskom i engleskom jeziku, kao i za slepe. Potprojektom „Bicikl kao javni gradski prevoz” – grad ima nameru da razvija čitavu mrežu biciklističkih staza, što do sada nije bilo moguće zbog Zakona o bezbednosti u saobraćaju. Predaćemo amandman kada Zakon o bezbednosti u saobraćaju bude u Skupštini, kojim ćemo tražiti da se Sekretarijatu za saobraćaj omogući da može svojim uslovima da dozvoli razvoj biciklističkih staza kroz stari deo grada, da se neke ulice pretvore u biciklističko-pešačke, biciklističko-kolske, da se omogući dvosmerno kretanje biciklista kroz jednosmerne ulice...Time ćemo u narednih nekoliko godina napraviti potpuno novu mrežu i povezati najvažnije delove grada, ali i stvoriti uslove da se bicikl koristi ne samo kao sredstvo za rekreaciju, već kao sredstvo za dolazak na posao, fakultet...U narednom periodu pripremamo i odluku kojom ćemo omogućiti uspostavljanje sistema javnih bicikala, gde će građani moći da uzmu bicikl na jednom mestu i vrate ga na drugom, a prvih pola sata do 45 minuta će biti besplatno. Potprojektom „Javne garaže” biće omogućeno ljudima da više pešače. Moramo automobile da spustimo ispod zemlje u centru grada. Planirano je nekoliko podzemnih garaža u centru, Studentski trg, garaža na Kosančićevom vencu, na Trgu republike i još nekoliko. To su veliki i skupi projekti, koje planiramo da uradimo fazno i zajedno sa širenjem dela pešačke zone. Građani koji žive u tom delu grada imaće potpuno druge uslove za zakup parking mesta – precizirao je Folić.

Obnova fasada, naveo je Folić, realizovaće se na tri načina.

– Prvi način su donacije, drugi je izdvajanje nekoliko kulturno-istorijskih celina, kao što je Kosančićev venac, Brankova i Karađorđeva ulica i „Palas”, gde je Zavod za zaštitu spomenika odredio koji objekti su spremni za rekonstrukciju u saradnji sa Sekretarijatom za stambene i komunalne poslove. Mi radimo na 70 projekata koji će do kraja godine biti pripremljeni, a sledeće godine krećemo u njihovu realizaciju. Treći vid obnove je putem projekata uštede energije, to su objekti koji nisu pod zaštitom i na kojima je moguće intervenisati termoizolacionim materijalima. „Osvetljenje javnih objekata i iluminacija grada” podrazumeva podizanje nivoa mobilnosti građana, naročito na Kalemegdanu, u parku ispod Trga republike kod Doma vojske, kao i nekoliko značajnih fasada u centru grada. Ovo podrazumeva i da firme koje u centru grada imaju svoje objekte ohrabrimo da ih osvetle. Želja grada je da se sve što se radi na javnim površinama, a od velikog je značaja, obavlja putem javnih konkursa. Tako smo imali konkurs za uređenje tri gradska trga, Trga republike, Trazija i trga isped Narodne skupštine. Trenutno je grad u procesu ugovaranja sa autorima daljeg nastavka saradnje, a na osnovu ranije realizovanih konkursa predstoji i uređenje Terazijske padine, Cvetnog tga, Trga Hercegovina, Trga Mike Alasa. Očekuje se i konkurs za blok 18, Adu Huju, Makiš i druge delove grada. Kada je reč o „Uređenju značajnih javnih gradskih prostora” prioritet je uređenje Trga Slavija, kao i prethodno navedenih centralnih gradskih trgova. To su glavne gradske tačke, tj. mesta susreta građana i ogledalo Beograda. Planirano je da ovi projekti budu završeni u narednih nekoliko godina u saradnji sa donatorima. Što se tiče projekta „Gradske pijace” – u prethodnom periodu bilo je više konkursa za uređenje gradskih pijaca, koje su prema projektnom zadatku rađene kao pijace trgovi. Sa sadašnjim rukovodstvom „Gradskih pijaca” i na osnovu iskustava pijace u Zemunu, dogovorili smo se da angažujemo autore koji su dobili prve nagrade da prerade projekat prema sadašnjim zahtevima. Na taj način će se urediti Bajlonijeva pijaca, Palilulska, Kalenić i druge. Projekat „Urbani džepovi” počeo je prošle godine, a opštine su dale od deset do 15 predloga za formiranje ovih površina. Tokom ove godine uređeno je već desetak urbanih džepova, kao na primer na Gundulićevom vencu. U planu je da Beograd dobije stotinak urbanih džepova – rekao je Folić.

Govoreći o „Uređenju centra Zemuna” Folić je naveo da to podrazumeva uređenje kulturnio- istorijskih celina grada.

– Ovaj deo Beograda je ranije bio sređivan ali na žalost bez jasnog istorijskog osvrta. U planu je takvo uređenje na osnovu projekta koji će štititi kulturno-istorijski značaj Zemuna i doprineti da postane turistički atraktivan. „Uređenje Beogradske tvrđave i Kalemegdanskog parka” je izuzetno važan projekat s obzirom na to da se u tom delu nalaze tragovi nastajanja Beograda. Krajnji cilj jeste da se ova zona uvrsti u listu zaštite Uneska. Tokom ove godine će se popločati prostor oko spomenika Pobedniku, a u toku je izrada projektne dokumentacije za izgradnju pešačke pasarele između tvrđave i Beton hale. Uz podršku grada napravljeno je nekoliko novih murala, primera radi na školi u Novom Beogradu. Grad nije donirao sredstva, ali je dao dao svoje resurse. Cilj je da pomognemo da se ovaj vid umetnosti promoviše, ali i da se kontroliše šta će biti oslikavano na javnim gradskim površinama kao ulična umetnost. „Uklanjanje nelegalnih objekata sa javnih površina” je jedan od preduslova za realizaciju brojnih drugih projekata i odnosi se na uklanjanje objekata sa trotoara, parkova i drugih javnih površina. Ovaj plan biće realizovan u saradnji sa opštinama i sve što je papirološki spremno biće i uklonjeno. Uređenje poteza duž auto-puta je prvi utisak koji može da se stekne kada se ulazi u Beograd. Duž auto-puta se planira uređenje zelenila, postavljanje zvučnih barijera, uređenje nadvožnjaka, pasarela. To ćemo raditi u saradnji sa republikom i „Putevima Srbije”. „Plan muzeja i galerijskih prostora” podrazumeva sistemski razvoj muzeja i galerijskih prostora jer danas mnogi od njih ne rade ili su pod rekonstrukcijom. Kultura je najvažniji element razvoja identiteta grada – istakao je Folić.

Prema njegovim rečima, grad je preduzeo sve korake da se ove godine napravi petogodišnja startegija u okviru koje će biti data vizija razvoja Beograda za narednih 30 godina.

– Dalji razvoj neće se sagledavati površno i na kartak period, već ćemo imati pogled u budućnost preko studija najkvalitetnijih stručnjaka iz zemlje i sveta. Projekat IME će u narednih nekoliko godina dati potpuno novu sliku grada, uz aktivno učešće građana kroz participativni urbanizam – zaključio je Folić.

Prezentaciji su prisustvovali pomoćnik gradonačelnika Borko Milosavljević, sekretar za saobraćaj Dušan Rafailović, sekretar za kulturu Vladan Vukosavljević, sekretarka za inspekcijske poslove Zagorka Panić, sekretarka za komunalne i stambene poslove Nina Jandrić, direktor Direkcije za građevinsko zemljište i izgradnju Beograda Branislav Popović, direktorka Službe za informisanje Mirjana Pavičić.