Vesić: Budući spomenik srpskim žrtvama iz devedestih treba da bude opšteprihvaćen u javnosti

Gradski menadžer i predsednik Odbora za podizanje spomenika Goran Vesić otvorio je danas izložbu radova u Muzeju istorije Jugoslavije pristiglih na konkurs za likovno, arhitektonsko i urbanističko rešenje spomenika „Srpskom narodu i građanima Srbije stradalim za otadžbinu u oružanom sukobu od 1990. godine na prostoru bivše Jugoslavije”.

Vesić je istakao da je reč o memorijalnom spomeniku koji treba da podseća na stradanje srpskog naroda, a koji će odgovarati i zahtevima našeg naroda, države ali i struke i samim tim bude opšteprihvaćen u javnosti.

– Zbog svega donesena je odluka da danas prva nagrada ne bude dodeljena, već samo druga i treća nagrada, uz zahvalnost svim učesnicima konkursa. Odbor nastavlja sa radom i u najkraćem mogućem roku biće raspisan novi konkurs za prvu nagradu, gde ćemo precizirati naše zahteve, a koji su proistekli iz rada Odbora. Naš plan je da do kraja godine imamo rezultate novog konkursa. Verujem da ćemo posle tog konkursa izabrati rešenje koje ćemo naredne godine moći da implementiramo na Ušću, preko puta Palate „Srbija” – rekao je  gradski menadžer.

On je istakao da budući spomenik treba da ima dimenziju memorijalnosti, to jest da podseća na sve žrtve ratova s kraja devedestih godina prošlog veka. Takođe da ima dimenziju edukacije, gde će mlade generacije imati priliku da saznaju za užasne događaje koji su se desili našem narodu u tom periodu, ali da ima i istraživačku dimenziju, s obzirom na na tragičnost sukoba i veliki broj žrtava.

– Odbor će od prvonagrađenog rada zahtevati da na kompleksu budu ispisana imena žrtava, jer nažalost to do sada nije bila praksa na spomenicima sličnog sadržaja, zbog čega danas ne znamo maltene nijedno ime stradalih u Jasenovcu – ukazao je Vesić.

Zamenica predsednika Skupštine grada Andrea Radulović zahvalila je svim članovima odbora jer su predano radili na ovom projektu i istakla da gradska skupština podržava ideju da ovakvi i slični događaji iz bliže i dalje istorije treba da imaju dostojna obeležja.

Predsednik Udruženja izbeglica Miodrag Linta zahvalio je Skupštini Beograda što je prihvatila inicijativu tog udruženja da se podigne zajednički spomenik svim srpskim žrtvama  ratova od 1990. godine na prostoru bivše Jugoslavije.

On je naglasio da na ovaj način Srbija šalje poruku da ne želi nikakve podele među žrtvama, da su sve one jednake bez obzira na to da li su srpske, hrvatske, bošnjačke ili albanske, dok spomenikom želimo da afirmišemo kulturu sećanja kao civilizacijsko dostignuće.

Profesor Nikola Vukosavljević, koji je predsedavao stručnom žiriju, rekao je da su drugu nagradu dobili autori i akademski vajari Sleve Hajtoski i Dragan Nikolić i koautor Zoran Hajtoski, diplomirani arhitekta enterijera, koji su se opredelili za rešenje koje se oslanja na iskustva sakralne arhitekture minulih civilizacija. Autor trećenagrađenog rada je akademski vajar Gabrijel Glid, vanredni profesor na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu, koji urbano rešenje uspešno uklapa u zelenilo iz okruženja.

Na izložbi je predstavljeno 19 radova eminentnih umetnika čiji je zadatak bio da prikažu bolno istorijsko iskustvo iz bliske prošlosti, a radove je ocenjivao stručni žiri sa profesorom Nikolom Vukosavljevićem na čelu.

Događaju je prisustvovala direktorka Zavoda za zaštitu spomenika kulture Nela Mićović i predsednica Komisije za spomenike i nazive trgova i ulica Grada Beograda Jasmina Mitrović Marić.