Projekat obnove zapuštenih i dotrajalih fasada

U okviru projekta „IME: Identitet_Mobilnost_Ekologija” Grada Beograda predviđen je i projekat obnove zapuštenih i dotrajalih fasada, koji će biti realizovan sinhronizovano, s težnjom da se unapredi izgled čitavih kvartova, prostornih celina i značajnih gradskih poteza, najavio je za Beoinfo glavni urbanista Milutin Folić.

– Projekat će biti realizovan u nekoliko faza. Prva faza će obuhvatiti obnovu 70 fasada u strogom centru grada. Razlozi za to su višestruki, najpre zbog stepena oštećenosti fasada uslovljenog starošću objekata koji datiraju s kraja XIX i iz prve polovine XX veka, zatim zbog kulturno-istorijskog značaja objekata i celina u kojima se zgrade nalaze i zbog potrebe da se unapredi izgled vizure iz pravca Novog Beograda i sa reka, kao značajnih prilaza gradu. Obnovom će biti obuhvaćene fasade objekata na Kosančićevom vencu, duž Brankove i Pop Lukine ulice, na Obilićevom vencu, Gračaničkoj i Ulici cara Lazara, Karađorđevoj, Bulevaru despota Stefana i drugo – istakao je Folić.

Trenutno je grad odvojio sredstva za pripremu projektne dokumentacije za obnovu navedenih fasada, a njihova realizacija bi trebalo da krene početkom sledeće godine. Određeni broj ovih fasada biće obnovljen sredstvima donatora za koje je objavljen javni poziv, precizirao je Folić.

– Radi se i na pripremi projektne dokumentacije za obnovu fasada objekata, čiji će cilj, pored obnove, biti i povećanje energetske efikasnosti objekata. Ovim projektom obuhvaćeni su objekti koji su izgrađeni u drugoj polovini XX veka, a koji se prema važećoj dokumentaciji vode kao veliki potrošači. Na ovaj način teži se ostvarivanju glavnih ciljeva energetske politike Republike Srbije, koji se tiču stambenog fonda, stvaranja uslova za unapređenje energetske efikasnosti u stambenom sektoru i približavanju prosečnih uslova stanovanja standardima Evropske unije, a što je u skladu sa Nacionalnom strategijom održivog razvoja i Strategijom razvoja grada Beograda – naglasio je Folić.

Realizacija ovog projekta biće primenjen održiv model najvišeg nivoa investicionog održavanja, a u skladu sa standardima Evropske unijel, gde se inistira na energetskoj efiksanosti i uštedama, dodao je glavni urbanista.

– Imajući na umu velike primarne troškove neophodne za realizaciju ovog ambicioznog, ali neophodnog projekta, grad je preduzeo velike napore u cilju privlačenja sredstava iz raposloživih fondova Evropske unije, a kako bi se finansirala njihova realizacija. U pojedinim fazama realizacije ovog projekta grad naporno radi na tome da učestvuje i kao partner u sklopu šireg konzorcijuma koji su formirali drugi evropski gradovi, velike kompanije i akademske intitucije, a sa ciljem da se predstave i primene najsavremeniji alati i tehnike za unapređenje energetske efikasnosti – rekao je Folić.

Situacija sa fasadama je dodatno složena ako se analiziraju mogućnosti grada da interveniše, što je ograničeno važećim zakonskim propisima. Fasade su privatna imovina, u vlasništvu su vlasnika stanova u zgradi, podsetio je Folić.

– Zakon ne dozvoljava da se budžetska sredstva opredeljuju za unapređenje kvaliteta privatne imovine. Shodno tome, grad nije u mogućnosti ni da pokrene programe kojima bi sufinansirao troškove sanacije i obnove oronulih fasada. Usled situacije u kojoj, na jednoj strani, imamo nekoliko hiljada fasada koje zbog svoje oronulosti predstavljaju opasnost po bezbednost korisnika javnih gradskih prostora, a na drugoj veoma lošu finansijsku situaciju vlasnika stanova koji nisu u mogućnosti da finansiraju obnovu i sanaciju fasade objekta u kome žive, grad je zajedno sa nadležnim ministarstvima pokrenuo proces izmene Zakona o stanovanju i Zakona o glavnom gradu. Izmenom ovih zakona omogućilo bi se da grad može da interveniše zajedno sa stanarima, posebno u kritičnim slučajevima u kojima fasada može ugrožavati bezbednost građana – istakao je glavni urbanista.

Promenom zakonskog okvira, biće moguće propisati obaveze kojima će stanari biti dužni da u određenom periodu obnove fasade svojih objekata, kao i to da lokalna samouprava može da kreira programe koji će omogućiti ulaganje sredstava za zajedničko rešavanje ovih problema sa stanarima, kojima će biti omogućena otplata na više godina preko uplatnice „Infostana”. Ovo se ujedno smatra i velikom doprinosom u rešavanju dugogodišnjeg problema sa fasadama, što će pozitivno uticati na unapređenje izgleda i kvaliteta života u Beogradu, zaključio je Folić.