Cvetni trg – otvoreniji i korisniji za javnost

Glavni gradski urbanista Milutin Folić i direktor Službe za komunikacije i koordinaciju odnosa sa građanima Darko Glavaš obišli su danas radove na rekonstrukciji Cvetnog trga.

Folić je najavio da će radovi na tom prostoru biti završeni do 10. oktobra i dodao da je vrednost radova oko 300.000 evra, od čega polovinu finansira grad, a drugu polovinu kompanija „Deleze”.

– Sklonjen je plato koji se nalazio ka Ulici kralja Milana i sada blagom denivelacijom stapamo Ulicu kralja Milana sa Njegoševom. Završeni su radovi „Beogradskog vodovoda i kanalizacije” i „Beograd-puta”, u narednom periodu se planira uređenje donjeg dela terena, a u septembru počinju radovi na gornjem delu, dakle u Njegoševoj ulici. Do tada će ugostitelji biti zaštićeni, do tada ih nećemo pomerati, u tih mesec dana koliko će trajati sređivanje Njegoševe biće oslobođeni određenih taksi i poreza. Kada se sve završi, dobićemo trg koji će imati otvorene bašte, koji će biti mnogo bolji i korisniji za javnost, na kome ćemo imati nekoliko umetničkih postavki – nekoliko scena iz predstave Jugoslovenskog dramskog pozorišta, spomenik Borislavu Pekiću biće postavljen pri dnu trga gde se spajaju Njegoševa i Ulica kralja Milana. Dobićemo jedan od najlepših trgova u Beogradu – objasnio je Folić.

On je naveo da je ta rekonstrukcija deo velikog projekta „IME – Identitet, Mobilnost, Ekologija”, u okviru koga je jedan od potprojekata i uređenje značajnih javnih gradskih površina.

– Projekat je zasnovan na strategiji Grada Beograda gde se promovišu te tri vrednosti. On ima 20 potprojekata koji su odabrani kao projekti koji bi u najvećoj meri mogli da doprinesu tim ciljevima, podizanju identiteta, mobilnosti i ekologije u gradu. U bliskoj budućnosti planiramo uređenje Trga Slavija, Trga republike, Terazija, trga isped Narodne skupšitine, uređenje pešačke zone oko Knez Mihailove sa Studentskim trgom. Sve to dovodi i do pomeranja saobraćajnih terminusa i izgradnju podzemnih garaža. Radimo i na uređenju gradskih džepova, a cilj je da se javnim prostorima u gradu da prioritet da bi ih ljudi što više koristili. Taj trend u svetu je doprineo da ljudi pešače, manje koriste automobile, a više javni prevoz i bicikle. Na prvom mestu su pešaci, zatim biciklisti, potom javni gradski prevoz, pa tek onda privatni automobil – naglasio je gradski urbanista.

Prema njegovim rečima, paralelno sa tim radi se i na velikim infrastrukturnim projekitma, kao što je obilaznica, magistralni poluprsten, mostovi i drugo.