Siniša Mali: Izložba grafika Albrehta Direra Beograd stavila na kulturnu mapu Evrope

Gradonačelnik Beograda Siniša Mali prisustvovao je večeras otvaranju izložbe „Albreht Direr i njegovi savremenici  - Trijumfalna povorka cara Maksimilijana I ” u Konaku kneginje Ljubice.

Gradonečelnik je izrazio zadovoljstvo što je upravo  Albreht Direr i njegova dela povod okupljanja velikog broja poklonika  umetnosti.

–Mislim da smo ovom izložbom Beograd stavili na kulturnu mapu Evrope. Posle deset evropskih gradova, čiji su građani imali priliku da uživaju u delima jednog od najvećih umetnika renesanse, od večeras pa do kraja oktobra imaće tu privilegiju i građani, ali i posetioci Beograda – ukazao  je Mali.

On je istakao da je Grad Beograd u poslednjih nekoliko meseci učinio mnogo da se ovakvi i slični događaji  realizuju u našoj prestonici, jer, kako je rekao, ovo  je Beograd koji nam nedostaje i kakav  želimo da bude.

Direktor Muzeja grada Beograda Tatjana Korićanac istakla je da je izložba slikara i grafičara iz 16 veka, Albrehta Direra ostvarena u  saradnji sa Istročno-slovačkim muzejom iz Košica, gradom koji je 2013. godine bio Evropska prestonica kulture.

Ona je podsetila da je ovaj veliki projekat kulturne razmene realizovan uz podršku Grada Beograda i gradskog Sekretarijata za kulturu, Ministarstva kulture i informisanja Republike Srbije , kao i pokrajinskog Sekretarijata za kulturu i Gradske uprave za kulturu Novog Sada.

Direktor Istročno- slovačkog muzeja iz Košica Robert Polak  je izrazio zadovoljstvo što je deo bogate zbirke tog muzeja stigao i u Beograd. On je dodao da je potpisan protokol o budućoj saradnji Istročno- slovačkog i Muzeja grada Beograda, koji će doprineti nastavku već uspešne saradnje dva muzeja i grada.

Izložbu je svečano otvorila profesorka Filozofskog fakulteta u Beogradu, sa Katedre za istoriju umetnosti Saša Brajović, koja je istakla da će Beograđani imati priliku da vide neke od najboljih grafika iz Dererovog bogatog opusa, poput grafika „Otkrovenje”, „Život Bogorodičin”, „Stradanje Hristovo”, kao i jednu od od tri najslavnije u svetu „Vitez, smrt i đavo”.