Vesić: Najveći projekti u Beogradu su vezani za ekologiju

Gradski menadžer i predsednik Komisije za sprovođenje akcionog plana za prilagođavanje na klimatske promene Grada Beograda Goran Vesić učestvovao je danas na konferenciji „Zelena ekonomija u Srbiji: Izvori mogućnosti – ekološki izazovi: A da se aklimatizujemo?”, koja je održana u Ambasadi Francuske.

Vesić je zahvalio ambasadorki Francuske u Beogradu Kristin Moro na učešću i organizaciji skupa i izrazio očekivanje da će tradicionalno francusko-srpsko prijateljstvo biti dodatno obogaćeno intenzivnijom ekonomskom saradnjom.

Skupština Beograda, kako je istakao, ekologiju smatra  jednom od najvažnijih oblasti, što pokazuje i činjenica da jedino budžeti u oblastima zaštite životne sredine i kulture nisu smanjivani u prethodnom periodu štednje. 

On je podsetio da je u proteklih nekoliko godina zasađeno oko 80 hiljada stabala na teritoriji prestonice, kao i da je Grad Beograd preuzeo odgovornost od „Srbijašuma” u održavanju šuma na svojoj teritoriji, usvojivši niz zakonskih propisa u tom segmentu.

Najveći projekti u Beogradu su, prema njegovim rečima, vezani upravo za ekologiju, podsetiviši da Beograd nije samo prestonica Srbije, već da čini i 40 odsto bruto društvenog proizvoda Srbije. 

– Naš najveći projekat koji je u toku je sanacija deponije u Vinči, jedne od najvećih deponija komunalnog otpada u ovom delu Evrope. Završen je pretkvalifikacioni tender za odabir kompanije za posao u javno-privatnom partnerstvu sa gradom. Sa zadovoljstvom mogu da konstatujem da su upravo francuske kompanije konkurisale u najvećem broju za ovaj posao vredan 250 miliona evra. Dok će strateški partner biti izabran tokom naredne godine – najavio je gradski menadžer.

On je dodao da se za narednu godinu očekuje raspisivanje tendera za još jedno veliko javno-privatno partnerstvo, čija vrednost, prema sadašnjoj proceni, iznosi između 500 i 700 miliona evra, a reč je o pet fabrika za preradu otpadnih voda.

– Nažalost, u ovom trenutku Beograd je jedan od retkih većih evropskih gradova koji sav otpad ispušta u reke. Reč je o preko 100 direktnih ispusta u Savu i više od 130 ispusta u Dunav, i to je nešto što smo kao nova gradska vlast zatekli. Takođe, skoro trećina grada nema kanalizaciju, i upravo zbog toga ubrzano radimo na projektu izgradnje pet fabrika otpadnih voda  i nedostajuće kanalizacije u prestonici – naveo je Vesić i dodao da veruje da će francuske kompanije prepoznati interes i za ovaj posao.

Vesić je takođe najavio da će do kraja sledeće godine biti spreman projekat u oblasti javne rasvete u Beogradu, dok su francuske kompanije zainteresovane i za javno-privatno partnerstvo.

– Na poslednjoj sednici Skupštine grada usvojen je Plan za klimatske promene i Akcioni plan adaptacije na klimatske promene, na koje smo ponosni i sada je na nama da počnemo da sprovodimo ova dva plana jer su klimatske promene već stigle. Takođe, kao Grad Beograd pratimo i akcije Vlade Srbije, koja je veoma aktivna i na tom polju –  istakao je gradski menadžer.

On je istakao da je predrasuda u Srbiji da je zelena ekonomija predodređena samo za bogate. Upravo je suprotno, što može da bude šansa za ekonomije kao što je Srbija, zaključio je Vesić. 

Ambasadorka Kristin Moro rekla je prilikom svečanog otvaranja konferencije da je zelena ekonomija buduća generacija ekonomije, kao i da su 1.122 francuska preduzeća potpisala Deklaraciju o zelenoj ekonomiji, od kojih su neka danas prisutna u Beogradu.

Državna sekretarka za zaštitu životne sredine Stana Božović istakla je da persepektivu kao društvo možemo naći u zelenoj ekomiji, jer ona smanjuje siromaštvo, uključuje  inkluziju i čuva resurse.

– To je naša obaveza i dužnost, jer imamo jednu planetu, sedam milijardi ljudi i neobnovljive resurse. A da bismo to postigli, moramo tražiti balans između ekonomije i ekologije – istakla je resorna sekretarka.