Vesić: Beograd je promenio pravac svog razvoja i spušta se na oko 200 kilometara svojih obala

Infrastruktura u najstarijem „divljem” romskom naselju u Zemunu će biti unapređena kako bi njegovi stanovnici imali bolje uslove za život, najavio je gradski menadžer Goran Vesić gostujući na televiziji Pink. On je rekao da je nedavno sa ministrom unutrašnjih poslova Nebojšom Stefanovićem i ambasadorom Nemačke Akselom Ditmanom obišao to naselje i naveo da su sa Romima razgovarali o tome šta je neophodno učiniti za njih kako ne bi morali da odlaze u Nemačku.

– Nemačka je donela nove mere u vezi sa azilantima jer ima više od 24.000 ljudi koji su u ovoj godini podneli zahtev za azil, a samo troje je dobilo azil. Razgovarali smo o poboljšanju infrastrukture u tom naselju, gde bi eventualno Nemačka ili Evropska unija finansirala neke od projekata. Poruka koju su i ministar Stefanović i ambasador Ditman poslali tim ljudima jeste da rešenje njihovih problema nije odlazak u Nemačku već poboljšanje uslova u kojima žive i rade ovde. Mi smo tokom ove godine uselili više desetina romskih porodica iz neformalnih naselja u nove stanove na nekoliko lokacija. U Orlovskom naselju smo uz pomoć Vlade Norveške uradili mali pogon u kome ti ljudi mogu da rade, a obezbedili smo da deca idu u škole i obdaništa i to se pokazalo veoma dobrim modelom. Zajedno sa Evropskom unijom sprovodimo program kupovine seoskih domaćinstava koje uređujemo, a koje potom dobijaju romske porodice. EU je za ovaj projekat obezbedila 3,6 miliona evra, a grad 1,9 miliona i već je preko 40 porodica tako našlo svoj dom – istakao je Vesić.

Vesić je podsetio da će tokom sledeće godine biti završena rekonstrukcija stadiona Tašmajdan, da će koštati preko 800 miliona dinara i dodao da će biti obnovljeno i klizalište. Govoreći o podjednakom razvoju svih delova grada, Vesić je kazao da gradska vlast obilazi svaki deo Beograda.

– Naš posao je da budemo na terenu. Beograd je grad velikih kontrasta, ima delova grada koji ne zaostaju za Parizom ili Rimom, a ima delova u kojima se živi kao u 19. veku. Na 20 kilometara od centra Beograda neke škole imaju poljski toalet, ima delova grada koji nemaju vodu niti kanalizaciju. Ako Beograd želi da postane moderna prestonica, moramo u narednom periodu da nadoknadimo nedostajuću infrastrukturu kako bismo svima obezbedili normalan život. Za sledeću godinu smo pripremili nekoliko važnih projekata za izgradnju infrastrukture, a to su kanalizacija u naselju Plavi horizonti gde smo za skoro deset kilometara izdvojili preko 500 miliona dinara, postrojenja za preradu otpadnih voda u Belom potoku i Pinosavi u vrednosti od 300 miliona dinara i Međulužju u opštini Mladenovac, čija je vrednost 75 miliona dinara, uradićemo prvu fazu vodovoda u Grmovcu u vrednosti od 60 miliona dinara, zatim Ulicu Stanislava Sremčevića Crnog u Lazarevcu, prvu fazu fekalne kanalizacije Sunčani breg u Rakovici u vrednosti od 196 miliona dinara, počinjemo da radimo autobusku stanicu na Novom Beogradu i za to smo izdvojili 160 miliona dinara. Ove godine još ulažemo 280 miliona dinara u vodovod u Beljini u Barajevu, izdvojili smo 130 miliona dinara za izgradnju vodovoda u Ripnju, zatim 95 miliona dinara za vodovodnu mrežu u selima Stepojevac i Vrbovno u opštini Lazarevac, za izgradnju potisnog vodovoda u Sopotu obezbeđeno je 200 miliona dinara, za nastavak izgradnje Jelezovačkog kolektora i izgradnju fekalne kanalizacije u Surčinu po oko 100 miliona dinara. U 2016. godini ćemo uraditi retenzije na Kumodraškom kolektoru, uradićemo rezervoare vode u Kaluđerici, u Ritopeku vodovod sa svim objektima, kanalizaciju u Batajnici... Neki od ovih projekata su već krenuli, za neke smo raspisali javne nabavke i brzo će početi da se rade. Novac možemo da ulažemo samo ukoliko postoji izgradnja u Beogradu, što je više kranova, više je i novca za ova ulaganja. Zbog toga je i važan Beograd na vodi, kao i novi zakon o planiranju i izgradnji. Mi smo izdali u Beogradu građevinske dozvole za preko 200.000 kvadrata, ne računajući Beograd na vodi. U poslednjih godinu dana povećali smo broj gradilišta u Beogradu i to se odražava na to što pojačano možemo da radimo infrastrukturu – naglasio je Vesić i dodao da počinje da se radi i ceo pristupni deo na Prokopu, „projekat koji stoji 40 godina i da nije bilo Beograda na vodi on nikada ne bi bio pokrenut”.

Prema njegovim rečima, projekat „Beograd na vodi” ima važne posledice po razvoj zemlje i grada i stavio je Beograd i Srbiju na mapu svetskih investicija.

– Vest o tome da neko ulaže tri i po milijarde u Beograd podstiče druge investitore da ulažu. Beograd se decenijama širio prema predgrađima, mi smo prvi put počeli da koristimo reke. To je strateška promena pravca u kome se grad razvija, koju je sprovela sadašnja vlast. Beograd ima oko 200 kilometara obala skoro potpuno neiskorišćenih. Zato su svi naši novi projekti razvoja Beograda usmereni na reke. To su osim Beograda na vodi novi projekti kao što su Blok 18, koji se nalazi na novobegradskoj strani Save, Makiško polje duž Save, ceo prostor na levoj obali Dunava od Pupinovog do Pančevačkog mosta, kao i prostor od Pančevačkog mosta prema Adi Huji na desnoj obali Dunava. To su hiljade hektara najboljeg zemljišta koje je atraktivno za investititore. Inestitori žele da grade pored reke, a Beograd podiže atraktivnost time što im to i omogućava. Ovo je vreme kada Beograd ustaje i trenutak kada može da uhvati korak sa drugim prestonicama – naglasio je Vesić.