Otvorena konferencija „Arhitektura i urbanizam posle Drugog svetskog rata – zaštita kao proces ili model”

Milutin Folić, glavni gradski urbanista, i direktorka Zavoda za zaštitu spomenika kulture Nela Mićović danas su svečano otvorili šestu konferenciju „Arhitektura i urbanizam posle Drugog svetskog rata – zaštita kao proces ili model”, koja se održava u Zavodu za zaštitu spomenika kulture Beograda.

Milutin Folić je naglasio da je cilj ove konferencije traženje načina i modela zaštite arhitektonskog nasleđa posle Drugog svetskog rata.

– Novi Beograd je izgrađen po Atinskoj povelji i jedini je grad na svetu koji je izgrađen prema smernicama te povelje, što znači da ima šta da se čuva i zaštiti, a postavlja se pitanje na koji način se to štiti. Da li se štiti tako što se ništa ne dozvoljava da se radi na tome ili se dozvoljava određena vrsta remodelacije. Novi Beograd je nekada bio spavaonica grada, a sada ubacivanjem dodatnih sadržaja poput hotela i poslovnih zgrada on oživljava. Upravo na ovakvim konferencijama očekujemo smernice i odgovore na takva pitanja, kao i da Zavod zauzme stav prema tome – rekao je Folić.

Prema njegovim rečima, osim blokova, koji su zasebna tema, pokreće se i pitanje zgrada.

– Naveo bih primer hotela „Metropol”, koji je iz tog perioda, kao i hotel „Jugoslavija”, koji će se uskoro raditi. Dakle, zadržaće se jedan deo objekta u izvornom stanju, a drugi deo, koji je oštećen bombardovanjem, ruši se i izgradiće se nešto novo. Ovakve konferencije pokušavaju da nađu odgovore na pitanja na koja ne postoji direktan odgovor, jer je istina negde između. Jednostavno, niti bi trebalo ostaviti kako sad jeste, trebalo bi dozvoliti da vreme pokaže da li bi tu trebalo još nešto da se dovodi, a ta remodelacija mora da ima smernice i granice, kao i jasno definisane kriterijume, na koji način se to rešava, da se tom remodelacijom i objekata i blokova ne uništi ono što je nasleđeno – rekao je gradski urbanista.

Direktorka Zavoda za zaštitu spomenika kulture Beograda Nela Mićović napomenula je da je svake godine tema nešto što je aktuelno, stoga je ovogodišnja tema „Arhitektura i urbanizam posle Drugog svetskog rata – zaštita kao proces ili model”.

– Učesnici ove konferencije su eminentni stručnjaci iz naše zemlje, kao i gosti iz Crne Gore, koji su bili naši gosti i prošle godine, pa možemo reći da to već prerasta u tradiciju i stručno savetovanje o tome kakav je sistem zaštite ovde, a kakav kod njih. Mi bismo voleli da se i druge zemlje iz regiona uključe u ovu vrstu savetovanja, jer nam je danas cilj da vidimo gde je to struka kada je u pitanju spomeničko nasleđe i uopšte izgradnja Beograda posle Drugog svetskog rata do danas i kako ćemo nadalje vrednovati i spomenike kulture iz tog perioda i ono što nisu spomenici kulture, već su samo urbanističke celine – rekla je Mićovićeva.

Ona je istakla da su teme zanimljive, a jedna od najznačajnijih je „Centralna zona Novog Beograda”, to jest kako se Beograd razvijao od 1945. godine do danas. Pored toga, jedna od tema je i prostor „Cerak vinogradi”, koje Zavod planira da u sledećoj godini proglasi spomenikom kulture.

Mićovićeva je napomenula da je jedna od zanimljivijih tema i „Nastanak robnih kuća u Vojvodini”, kao i  „Kako se razvijalo hotelijerstvo i turizam”, objekti turizma od 1945. godine do danas, dok je uvodna tema „Arhitektonska lingvistika”, pojmovnik koji su uradili Mrlješ i Ciganović.