Vesić: Beograd prvi u regionu doneo Akcioni plan adaptacije na klimatske promene

Gradski menadžer Goran Vesić obratio se danas učesnicima na prezentaciji Akcionog plana adaptacije na klimatske promene sa procenom ranjivosti u Domu omladine. On je tom prilikom podsetio da je ovaj akcioni plan usvojila Skupština Grada Beograda, na sednici održanoj 23. oktobra ove godine.

– Beograd je prvi grad u regionu koji ima ovaj akcioni plan, na šta smo veoma ponosni. Plan će imati smisao samo ako bude sproveden u delo, a ne ako ostane slovo na papiru. Nova gradska vlast veliku pažnju pridaje zaštiti životne sredine – rekao je Vesić i zahvalio svima koji su učestvovali u izradi akcionog plana.

Gradski menadžer je podsetio da je jedan od najvažnijih projekata na kojem se trenutno radi sanacija deponije u Vinči. To je trenutno najveće javno-privatno partnerstvo na teritoriji Srbije, a vrednost projekta je oko 250 miliona evra. Goran Vesić je precizirao da je trenutno aktuelna jedna od poslednjih faza pre raspisivanja tendera za izbor partnera, a u najuži krug već je ušlo nekoliko kompanija. Taj projekat je važan ne samo sa aspekta zelene ekonomije već i zbog toga što rešava veliki ekološki problem, budući da Beograd trenutno ima najveću i neuređenu deponiju komunalnog otpada u Evropi.

Vesić je takođe podsetio da je jedna od prvih odluka nove gradske vlasti bila formiranje Direkcije za upravljanje otpadom, što takođe govori o tome koliki se značaj pridaje životnoj sredini.

– Građane ćemo takođe stimulisati da obavljaju separaciju otpada, i to preko računa ili drugih subvencija. Čekamo i odobrenje za javnu nabavku kako bismo počeli da menjamo propale podzemne kontejnere i na taj način rešavamo problem koji smo nažalost nasledili. Planiramo da novi kontejneri omoguće separaciju otpada – naglasio je Vesić i dodao da je velik broj građana već prihvatio kontejnere u koje se odlaže stakleni otpad.

To pokazuje, istakao je Vesić, da kada ponudite nešto novo i dobro, građani to umeju da prepoznaju i prihvate. On je najavio i da je u planu izgradnja pet fabrika za preradu otpadnih voda, što će se takođe raditi javno-privatnim partnerstvom, kao i nedostajuća kanalizacija u brojnim delovima grada za šta, nažalost, treba vremena. Vesić je podsetio da se trenutno kanalizacija izlava u naše dve reke i da u Beogradu ima čak 107 direktnih ispusta u Savu i više od 130 u Dunav. To je nedopustivo, zaključio je gradski menadžer, i zbog toga Grad Beograd pokreće ovaj projekat.

Sadnja drveća i edukacija dece još u vrtićima takođe će biti prioritetn u narednom periodu.

Kada je reč o klimatskim promenama, Beograd jeste ugrožen, a najviše bujičnim tokovima. Dokaz za to su poplave u Obrenovcu, a slično se desilo i pre deset godina, tako da ovaj problem eskalira u ciklusima.

– Grad je po prvi put inicirao kompletnu regulaciju svih bujičnih tokova na teritoriji Beograda, kako bismo sopstvenim sredstvima ili sredstvima iz fondova EU počeli da rešavamo ovaj problem i kako se više ne bi ugrožavali životi ljudi i ekonomija. Sa Vladom Velike Britanije radi se regulacija toka Kolubare, a spremamo se i za Topčidersku reku, koja je takođe veoma problematična. Posledice klimatskih promena po ekonomiju sve se više osećaju i zato moramo da odgovorimo na te izazove – istakao je Vesić.

Grad će uložiti trud kako bi se stanovništvo dodatno osvestilo, a pored edukacije prioritetni su i projekti od značaja za širu zajednicu ali i oni manji, lokalnog karaaktera.

– Želja nam je da postanemo vodeći grad u regionu kada je reč o poštovanju životne sredine i adaptaciji na klimatske promene. To mesto pripada Beogradu i vreme je da budemo prvi i primer ostalim gradovima u regionu, naravno uz pomoć naših francuskih, nemačkih i drugih prijatelja. Na ovom problemu mora zajednički da se radi i mora da postoji zajednička odgovornost i svest – napomenuo je Vesić.

Gradski menadžer je dodao da će Beograd veoma aktivno sporovoditi mere iz akcionog plana i svake godine javnosti će se podnositi izveštaji o onome što je urađeno.

Akcioni plan koji je timski urađen predstavljao je delikatan i komplikovan zadatak za sve, naglasio je Goran Trivan, gradski sekretar za zaštitu životne sredine. Ipak, zadovoljni smo proizvodom, rekao je Trivan. On je podsetio da je Beograd jedini grad u regionu koji ima Strategiju pošumljavanja, a Plan upravljanja otpadom Svetska banka je ocenila je kao jedan od najboljih.

– Sada prvi u regionu imamo izuzetno kvalitetan akcioni plan, što govori o tome da se ozbiljno radi i da naš glavni grad ima kapacitete za to. Ipak, Srbiji je potrebno više od trinaest milijardi evra da bi u budućnosti rešila najvažnija pitanja životne sredine. Srećna okolnost je da imamo ljude koji veoma dobro razumeju značaj zaštite životne sredine, a u tome imamo i pomoć stručnjaka iz sveta – istakao je Trivan.

Beogradu su u ovom segmentu potrebna veća ovlašćenja, precizirao je Trivan, ali i bolja koordinacija. U sve planske dokumente grada treba da uđu standardi koji će život na ovom prostoru učiniti boljim. 

Na prezentaciji su govorili i predstavnik Nemačkog društva za međunarodnu saradnju GIZ Jakob Deč i predstavnica francuske ambasade Viržina Manfroni.