Beograd – lider u investicijama i održivom razvoju

Pomoćnik gradonačelnika Borko Milosavljević predstavio je danas najvažnije investicione projekte Grada Beograda na godišnjem programu za gradove i opštine Srbije u organizaciji Cedefa. Na petoj, završnoj konvenciji, pod nazivom „Lideri održivog razvoja”, koja je održana u starom zdanju Narodne skupštine, učestvovali su i gradski sekretari za energetiku, zaštitu životne sredine i komunalne i stambene poslove Marko Stojanović, Goran Trivan i Nina Jandrić, kao i zamenik direktora Direkcije za građevinsko zemljište i izgradnju Beograda Petar Cekić.

Milosavljević je tom prilikom precizirao da je Beograd u poslednjih godinu i po dana postao jedna od najpoželjnijih investicionih destinacija.

– Do toga se došlo zahvaljujući potpunoj finansijskoj konsolidaciji, kako na nivou gradskog budžeta tako i na nivou javnih preduzeća, a takođe i aktivnim pristupom u izradi projekata. Budžetski deficit je prepolovljen i stvoreni su stabilni uslovi, a javni sektor, u izvesnom smislu, postao je nosilac investicionih aktivnosti. Sva javna preduzeća u 2013. imala su gubitak od oko 1,6 milijardi dinara, a sada javni sektor, tačnije od 30 preduzeća čak 28 posluje pozitivno. To je postignuto time što grad sprovodi efikasnu kontrolu u preduzećima, koja s druge strane moraju da maksimalno profesionalno obavljaju svoju delatnost i to po principu efikasnog poslovanja i smanjenja troškova – istakao je Borko Milosavljević.

Javni sektor je sada stabilan, a njegovim posredstvom ostvaren je veliki investicioni potencijal, dodao je Milosavljević i naglasio da preduzeća sada mogu da budu relevantan partner za projekte javno-privatnog partnerstva. On je podsetio da su planirani projekti podeljeni u tri grupe i to veliki, razvojni infrastrukturni projekti, zatim „grinfild” investicije i projekti privatizacije. Najveće interesovanje je za projekte u oblastima putne i komunalne infrastrukture, a akcenat će biti stavljen i na kanalizaciona i vodovodna ulaganja. 

Izgradnja četiri velike fabrike za prečišćavanje otpadnih voda, javno osvetljenje u rubnim opštinama, podzemne garaže, širenje pešačkih zona u centru Beograda, sanacija deponije „Vinča” samo su neki od šezdeset projekata koji su ili razrađeni ili u fazi razrade, a njihova ukupna vrednost je oko deset milijardi evra, precizirao je pomoćnik gradonačelnika.

Marko Stojanović je naglasio da iako je Beograd najveći potrošač energije, on je istovremeno i najveći proizvođač i poligon za projekte energetske efikasnosti. Ulaganja u javnu rasvetu, toplotne pumpe na Savi, korišćenje biomase u proizvodnji toplotne energije, energetska efikasnost na petnaest javnih objekata, kao i veći broj manjih projekata koji će se raditi u javno-privatnom patnerstvu, sve su to prioriteti u narednom periodu, naglasio je Stojanović.

Goran Trivan je naznačio ulogu nevladinog sektora i istakao važnost edukacije, kvalitetnih projekata i uspostavljanja Fonda za zaštitu životne sredine. Sekretarijat za zaštitu životne srdine ima na desetine razrađenih projekata, dodao je on, i podsetio da je pošumljavanje najjeftiniji, ali i najefikasniji način ublažavanja klimatskih promena. Do kraja godine očekuje se i donošenje programa zaštite životne sredine za narednih deset godina, koji bi trebalo da usvoji Skupština Beograda i kojim će se naglasiti sve značajnije aktivnosti u ovoj oblasti u narednoj deceniji.

Nina Jandrić je istakla da Beograd sada ima stabilno snabdevanje vodom i to za narednih 25 godina, a da dalje treba raditi na infrastrukturi. Direkcija za građevinsko zemljište i izgradnju Beograda samo za 2016. ima u planu čak sedam stotina što manjih što većih projekata, a jedan od fokusa je kanalizacioni sistem, koji je veoma važan kako zbog zaštite životne sredine tako i zbog podizanja standarda građana.

Na konvenciji su govorili i Zoran Predić, državni sekretar Ministarstva rudarstva i energetike, Imre Kern, državni sekretar Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, Aleksandar Vesić, pomoćnik ministra poljoprivrede i zaštite životne sredine, i mnogi drugi.