Socijalni dijalog je bitna komponenta u restrukturiranju komunalnih preduzeća

Grad Beograd se u reformi komunalnih preduzeća rukovodio sa dva principa, kvalitetom usluge i efikasnošću, a socijalni dijalog je bitna komponenta u njihovom restrukturiranju, izjavio je pomoćnik gradonačelnika Beograda Borko Milosavljević.

On je na prezentaciji rezultata aktivnosti preduzetih u cilju razvoja projekta „Unapređenje kapaciteta sindikata za učešće u procesu restrukturiranja javnih komunalnih  preduzeća”, koju je organizovao Granski sindikat „Nezavisnost”, naglasio da je Grad Beograd veoma pažljivo pristupao reformi javnog sektora i dodao da osnivač mora da vrši svoju osnovnu ulogu, a to je kontinuirana kontrola javnih preduzeća.

– Kada uspostavite jasne mehanizme i strukturu kontrole koju vrši osnivač, onda imate situaciju da je u Beogradu javni sektor u 2013. godini imao minus od 1,6 milijardi, u 2014. godini pozitivan rezultat od skoro milijardu dinara. Napravljena je drastična promena u smanjenju troškova a da nismo menjali cenu usluge. Time smo pokazali da javni sektor ne mora unapred da bude negativan i da znači neefikasno poslovanje, jer je to više rezultat neadekvatne organizacije. Procena rezultata poslovanja preduzeća u 2015. godini govori da su od 30 komunalnih preduzeća u Beogradu samo još dva ostala nereformisana, GSP „Beograd” i „Sava centar” – rekao je Borko Milosavljević i dodao da taj rezultat govori kako može uspešno da se posluje ako se uspostave pravilni mehanizmi poslovanja.

On je istakao da su u Gradu Beogradu shvatili da ukoliko se žele reforme, mora da se nađe minimum zajedničkih vrednosti sa svim učesnicima.

– Tu pre svega mislim na uspostavljanje socijalnog dijaloga jer ne može da se ide u velike reforme ukoliko ignorišete zaposlene u komunalnim preduzećima. Jednostavno, zaposleni moraju da nađu interes u okviru celokupnog postupka. Beograd je išao tim smerom i mi smo kao prva lokalna samouprava zaključili granski kolektivni ugovor na nivou grada i sve pojedinačne kolektivne ugovore. Išli smo na to da smanjimo troškove, ali da vodimo računa da zaposleni dobiju određene kvalitete. Na taj način uspostavljeno je poverenje i dogovor sa zaposlenima u ovim preduzećima – naglasio je Milosavljević.

Prema njegovim rečima, Grad Beograd će spremno dočekati Zakon o maksimalnom broju zaposlenih radnika jer je sada oko 1.600 ljudi manje u javnom sektoru.

– Prvi put se dešava da javni sektor nije poligon za zapošljavanje i ne čekajući Zakon o maksimalnom broju zaposlenih mi smo išli na tu racionalizaciju, a reforma se odnosila na institucionalno, organizaciono i finansijsko restrukturiranje javnih preduzeća. Istovremeno smo uvideli da u komunalnim preduzećima imamo hroničan nedostatak radnika upravo zbog toga što je više od 70 odsto u strukturi zaposlenih administracija. Nelogično je, ali je to tačan podatak da su ljudi koji nose posao zaposleni ugovorom na određeno vreme – kategoričan je Milosavljević.

On je dodao da je Grad Beograd pokrenuo i postupak javno-privatnog partnerstva, a deponija Vinča će se pokazati kao jedan pozitivan primer.

– U isto vreme mi smo ovakvom politikom postavljanja javnih preduzeća na zdrave osnove omogućili i dali kapacitet tim preduzećima da određene projekte mogu da finansiraju po principu javno-privatnog partnerstva. Ali tu mora da se vodi računa o tome da komunalna usluga dominantno utiče na životni standard stanovnika. Prilikom pregovaračkog postupka za javno-privatno partnerstvo mora da se vodi računa kakve su ugovorne norme da se teret tog odnosa ne bi dominantno prebacio na cenovnu politiku – rekao je pomoćnik gradonačelnika.

Predstavnici sindikata su se na ovom skupu založili da se komunalne delatnosti izuzmu iz procesa privatizacije, imajući na umu da su komunalne usluge javni interes i da su one veoma važne za svakog stanovnika i njegov životni standard.