Vesić: U Beogradu će do 2025. godine svaka kuća imati priključak na vodovod i kanalizaciju

Svaki građanin Beograda će do 2025. godine imati priključak na vodovod i kanalizaciju, to je strateški plan koji je juče usvojen na sednici Skupštine grada, a koji je već počeo da se ostvaruje, rekao je gradski menadžer Goran Vesić.

On je gostujući na RTV Studio B naglasio da je to realno i da je deset godina optimalan period jer ovog trenutka trećina Beograda nema kanalizaciju, što je posebno izraženo u prigradskim i rubnim delovima grada. 

– Sva naša postojeća kanalizacija sada se izliva u Savu i Dunav, što je nedopustivo jer smo mi jedini veliki grad u Evropi koji ne prečišćava otpadne vode. Mi smo prva gradska vlast koja je donela odluku na koji način će rešiti ovaj problem. U narednih deset godina uložićemo 575 miliona evra u pravljenje nedostajuće infrastrukture za vodovod i kanalizaciju i izgradnju pet fabrika za preradu otpadnih voda. To znači da za deset godina ne samo da će svaki građanin imati kanalizaciju i vodovod, već će sva voda koja bude išla u kanalizaciju biti prerađivana – rekao je Goran Vesić.

On je dodao da je taj projekat već počeo da se realizuje i grad je samo u ovoj godini uložio preko dve milijarde dinara u kanalizaciju.

– U ovom trenutku radimo kanalizaciju za „Plave horizonte” u vrednosti od 500 miliona dinara, zatim vodovod u Grmovcu, 60 miliona dinara, postrojenje za preradu otpadnih voda Pinosava, Međulužje i Beli Potok, svaki po 150 miliona dinara, fekalnu kanalizaciju Sunčani breg u Rakovici, 200 miliona dinara, zatim u Barajevu radimo vodovod u vrednosti od 280 miliona, u Ripnju vodovod od 130 miliona dinara, u Stepojevcu skoro 100  miliona – rekao je Vesić i dodao da  je ova gradska vlast obnovila projekat koji je bio potpuno zamro, a to je regionalni vodovod Makiš–Mladenovac i svake godine će se raditi deo po deo tog vodovoda.

Građani imaju mogućnost da se priključe i da plaćaju na veliki  broj rata kako bi bilo što lakše i kako bi se što veći broj građana priključio. 
– Nedopustivo je da u 21. veku postoji građanin koji nema vodu ili kanalizaciju i mi ćemo ovaj problem rešiti. Za realizaciju plana sredstva će ići delom iz budžeta, iz fondova EU ili javno-privatnog partnerstva, ali mi imamo veoma čvrstu nameru da rešimo ovaj problem – rekao je gradski menadžer.

Govoreći o porezu na imovinu, gradski menadžer je rekao da su juče odbornici doneli odluku da se stopa amortizacije poveća sa 0,8 na jedan odsto, što znači da će oni koji imaju starije kuće plaćati niži porez. 

– Pored toga, doneli smo odluke da promenimo i neke gradske zone, tako da neke delove grada koji su se nepravedno našli u višim zonama prebacimo u niže, što će se takođe odraziti na plaćanje poreza, i to je ono što smo mi kao Grad Beograd mogli da uradimo. Takođe smo inicirali i izmenu Zakona o porezu na imovinu jer smatramo da zakon treba drugačije da reguliše ovo pitanje, odnosno da se vidi šta od infrastrukture postoji na terenu, tako da nam se ne dešava kao sada da neko plaća visok porez, a da njegova ulica nema vodovod ili kanalizaciju. To želimo da uradimo i sa sportskim centrima, objektima socijalne i dečje zaštite i naša je ideja da izmenom zakona dođemo do pravednije raspodele i da porez na imovinu prati ono što se zaista dešava na terenu. Moja ideja je i da napravimo neku vrstu vodiča za građane, jer postoji čitav niz poreskih olakšica koje građani mogu da koriste, a za koje oni ne znaju. Porez na imovinu se plaća svuda u svetu, ali ga moramo prilagoditi stanju na terenu i postojećoj ekonomskoj situaciji – kazao je Goran Vesić.

Govoreći o uređenju Beograda, Vesić je rekao da će u gradu biti uspostavljeni standardi u postavljanju mobilijara.

– Naš gradski urbanista radi na projektu IME i on podrazumeva potpunu standardizaciju u okviru gradskog mobilijara. Grad je podeljen na više zona i u svakoj će biti određeno kakva vrsta mobilijara može da postoji. Od 1. januara stupa na snagu odluka o zabrani postavljanja zatvorenih bašta na teritoriji užeg centra grada, za koju smo prethodno dali rok od godinu dana ugostiteljima da se pripreme, suncobrani su takođe jednoobrazni u nekoliko boja, a sličnu odluku doneli smo i kada su u pitanju kiosci. Oni će biti usaglašeni sa urbanističkim zahtevima, postojaće jedan model kioska u tri veličine, a za teritorije Vračara, Savskog venca i Starog grada pravilnik o tome biće donesen do 1. januara, sa rokom od godinu dana za potrebne pripreme. Svi frižideri moraće da budu u okviru kioska i tako ćemo uvesti red u centar grada. Na ostalim opštinama postojaće manji kiosci u dva tipa, tako da će vlasnici moći da biraju, opštine će lokacijski odobravati pojedina mesta za postavljanje, a grad će, kao i do sada, davati saglasnost na planove postavljanja – rekao je gradski menadžer.