Vesić: „Beograd na vodi” pogurao projekte na čiju se realizaciju čekalo decenijama

Početak realizacije projekta „Beograd na vodi” omogućio je završetak prve faze železničke stanice Prokop, 39 godina od početka izgradnje, izjavio je danas gradski menadžer Goran Vesić.

– Ovo je veliki uspeh Vlade Srbije i premijera Aleksandra Vučića, 39 godina je prošlo otkako je Prokop počeo da se radi. On je dokaz koliko je projekat „Beograd na vodi” pogurao mnoge druge projekte. Drugi će biti preseljenje autobuske stanice na Novi Beograd. Ovo je takođe za nas veliki dan, zahvaljujemo Vladi Srbije jer je uspela da nabavi sredstva. Ovo je deo uređenja Beograda i deo izgradnje Beograda onako kako želimo i kako treba da bude  –  rekao je Vesić.

On je istakao da je Grad Beograd, posle završetka prve faze radova, u potpunosti spreman za realizaciju druge faze.

– One podrazumevaju pristupne saobraćajnice iz Bulevara kneza Aleksandra, za šta je raspisan tender 20. janura, a okvirna vrednost radova je 440 miliona dinara. Ako sve bude išlo prema planu, očekujemo da u maju ove godine počnu radovi. U drugoj fazi nam ostaje da se urade i pristupne saobraćajnice i sa auto-puta, što je još komplikovaniji zahvat, ali smo takođe spremni da u narednim godinama i taj deo posla obavimo na valjan način – istakao je Vesić i dodao da će Prokop imati punu funkciju onda kada tu bude prolazio i metro.

Vesić je podsetio da je ideja o realizaciji projekta potekla od tadašnjeg gradonačelnika Branka Pešića 1970. godine, što je tada,  kao  „Beograd na vodi” sada, izazvalo velike polemike u javnosti. Čak je, prema Vesićevim rečima, poslednjih godina  u Beogradu bilo pojedinaca koji su smatrali da Prokop nije potreban i da ga treba bukvalno zatrpati.

On je istakao da je namera nove gradske vlasti da srpska prestonica postane „grad kranova” jer, kako je naveo, ne treba zaboraviti da se svaki dinar koji je uložen u građevinu kasnije multiplikuje.

Prema njegovim rečima, grad se konačno spušta na reke, tako da se pored Beograda na vodi planira izgradnja Bloka 18, Makiško polje, Višnjičko polje, kao i izgradnja „trećeg”  Beograda na levoj strani Dunava, jer Beograd od svojih 200 kilometara obala sada koristi samo deset.