Vesić: Novim zakonom o stanovanju konačno uvodimo red u ovu oblast

Gradski menadžer Goran Vesić prisustvovao je danas prezentaciji predloga novog zakona o stanovanju i održavanju stambenih zgrada i istakao da se konačno uvodi red u ovu oblast. 

On je, u Privrednoj komori Srbije, podsetio da je novi predlog zakona donet na inicijativu Grada Beograda, uz veliku saradnju Vlade Srbije i Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture. 

– Razlog za pokretanje ove inicijative su problemi u velikom broju stambenih jedinica. Procenjuje se da na teritoriji Beograda postoji više od 5.000 zgrada o kojima niko ne vodi računa. To su zgrade koje niko ne održava, ne čisti, u kojima se liftovi ne održavaju, gde su stanari prepušteni sami sebi i to je situacija koja je nedopustiva – naveo je gradski menadžer i dodao da se novim zakonima prvi put uvode registri koji će omogućiti tačan uvid u broj stambenih zgrada u Beogradu. 

On je precizirao da novi zakon predviđa formiranje stambenih zajednica, koje čine svi vlasnici stanova. Vlasnici formiraju skupštinu stanara, a skupština bira upravnika zgrade, koji je sada predsednik, sa malo većim ovlašćenjima, naveo je Vesić. On je dodao da će lokalna samouprava odrediti minimalnu cenu održavanja zgrada, kao i propisane usluge koje se dobijaju za tu cenu. 

– Novina je da će onim zgradama koje ne formiraju skupštine stanara lokalna samouprava dodeliti prinudnog upravnika i on će rukovoditi održavanjem te stambene jedinice, do momenta dok se ne formira skupština stanara sa upravnikom zgrade na čelu.  Takođe, novim zakonom će biti uvedena i funkcija profesionalnog upravnika, koja i sada postoji na tržištu, ali ne postoji red u toj oblasti. Privredna komora Srbija će ubuduće voditi registar svih profesionalnih upravnika sa jasno definisanim uslovima kako se dobija i kako se oduzima licenca – naveo je Vesić.  

On je posebno istakao da je za Grad Beograd kao lokalnu samoupravu jako bitno što novi zakon uvodi odredbu o javnom interesu za održavanje stambenih zgrada, koja će omogućiti da grad pomogne u održavanju fasada, što do sada nije bilo moguće. 

– Fasade su dotrajale, zbog čega će grad ponuditi povoljne programe pomoći stambenim zajednicima kako bi se zajednički rešio jedan od većih problema u srpskoj prestonici. Takođe je predviđeno da korisnici poslovnih zgrada, kao i zgrada koje se nalaze u javnoj upotrebi, sami održavaju te fasade – istakao je Vesić i najavio da će samo na Kosančićevom vencu biti adaptirano više od 40 fasada, kao i nekoliko u Karađorđevoj ulici. 

Novi zakon će regulisati brojna pitanja gde je manjina, ili često samo jedan stanar blokirao odluku većine da bi se konačno uveo red u ovu oblast, a da to pritom ne iziskuje nove troškove stanarima. Takođe, novi zakon ima socijalnu komponentu kojom će se posle 70 godina regulisati odnosi zaštićenih stanara, koji će dobiti adekvatan smeštaj, dok će vlasnicima tih stanova konačno biti vraćena njihova imovina. 

On je istakao da će u martu Skupština grada doneti odluku kojom će biti regulisano poslovanje hostela u stambenim zgradama u prestonici, kao i svih drugih nekategorisanih smeštaja, gde će ubuduće za njihovo otvaranje i rad biti obavezno odobrenje skupštine stanara. 

Pomoćnica ministra za građevinarstvo, saobraćaj i infrastrukturu Jovanka Atanacković istakla je da se predlog zakona nalazi u skupštinskoj proceduri i da se usvajanje očekuje po ubrzanoj proceduri do kraja meseca. Ona je dodala da novi zakon ne uvodi nikakve nove obaveze za stanare, ali da zato uvodi red u stambene odnose. 

– Novi zakon se donosi posle više od dve decenije, kako bi obuhvatio sve društvene procese nastale u tom periodu. On zapravo spaja tri postojeća zakona koji obuhvataju ovu oblast i treba da omogući kvalitetnije stanovanje – ukazala je pomoćnica resornog ministra. 
Savetnik predsednika Privredne komore Srbije Srđan Đurić istakao je da će ta institucija pomoći sprovođenje novog zakona,  s ciljem da se reše komplikovani pravni i ekonomski problemi, koji nažalost umanjuju vrednost imovine stambenih jedinica u tim zgradama, uz naravno minimalne troškove države.  

Zaključak prezentacije je da se početkom devedesetih godina 20. veka u Srbiji desila najveća privatizacija, a to je privatizacija stambenog fonda, dok zakonski propisi u međuvremenu nisu pratili situaciju na terenu.